U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 374. stav 2. tač. 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Iz spisa predmeta Upravnog suda I-7U 12528/19 i R4 u 153/20 utvrđene su sledeće činjenice i okolnosti: da je predlagač, u svojstvu tužioca, podneo dana 05.08.2019. godine Upravnom sudu tužbu protiv tuženog Ministarstva finansija radi poništaja rešenja od 17.06.2019. godine kojim je odbijena žalba tužioca izjavljena protiv prvostepenog rešenja od 05.03.2018. godine; da je navedenim prvostepenim rešenjem odbijen zahtev tužioca, ovde predlagača, za nadoknadu troškova upravnog postupka u iznosu od 33.000,00 dinara na ime sastava žalbe od strane advokata i troškova za administrativnu taksu na žalbu u iznosu od 1.880,00 dinara; da je Upravni sud dopisima od 13.09. i 06.12.2019. godine tražio od tuženog Ministarstva finansija dostavu spisa predmeta i odgovora na tužbu, ali da tuženi nije postupio po ovim nalozima; da je sudija izvestilac, u izjašnjenju povodom podnetog prigovora radi ubrzavanja postupka, navela da će predmet uzeti u rad u što kraćem roku nakon završetka angažovanja na izbornim predmetima primljenim povodom izbora održanih u Republici Srbiji 21.06.2020. godine.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Imajući u vidu sve činjenice i okolnosti ovog slučaja, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je postupio Upravni sud kada je odbio prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda I-7U 12528/19, jer je upravni spor započeo podnošenjem tužbe 05.08.2019. godine, a upravni postupak podnošenjem zahteva predlagača za naknadu troškova upravnog postupka u martu 2018. godine, pa ukupno trajanje upravnog postupka i upravnog spora za sada ne opravdavaju tvrdnju predlagača da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, kašnjenje u toku određene faze postupka, u ovom slučaju pripremnog postupka u upravnom sporu, može biti dopustivo pod uslovom da ukupno trajanje postupka nije prekoračeno (stav 36. Presude Evropskog suda za ljudska prava od 08.12.1983. godine u predmetu Preto i dr. protiv Italije broj predstavke 7984/87).

Prilikom ocene da u predmetnom upravnom sporu nije povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je Upravni sud preduzimao radnje kako bi pribavio spise predmeta tuženog organa i stvorio preduslove za donošenje odluke o tužbi, ali da spisi i odgovor na tužbu nisu dostavljeni krivicom upravnog organa. U toku 2020. godine postojala je objektivna nemogućnost suda da postupa u spornom predmetu - najpre za vreme vanrednog stanja, a zatim zbog rešavanja izbornih sporova koji su po zakonu naročito hitni i moraju imati prioritet pri rešavanju u odnosu na sve druge predmete. Povreda prava na suđenje u razumnom roku može se utvrditi samo u slučaju neopravdanih dužih perioda neaktivnosti u radu suda, koji, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u predmetnom postupku ne postoje.

Pored navedenog, pravilno je ocenjeno u ožalbenom rešenju da predmet upravnog spora nije hitne prirode i da ne zahteva prekoredno odlučivanje, s obzirom na to da se odnosi na ocenu zakonitosti rešenja o troškovima upravnog postupka u iznosu od 34.880,00 dinara.

Zbog svega izloženog, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 17. st. 1. i 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odbio žalbu predlagača kao očigledno neosnovanu.

Vrhovni kasacioni sud je odbio i zahtev predlagača za naknadu troškova ostupka, na osnovu odredbe člana 30. stav 2. Zakona o vanpparničnom postupku shodnom primenom odredbe člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu da predlagači nisu uspeli u postupku.

Sudija

Katarina Manojlović Andrić, s.r.

Pouka o pravnom leku:

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba

u smislu člana 21. Zakona o zaštiti prava

na suđenje u razumnom roku.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić