U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 374. stav 2. tač. 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Ožalbenim rešenjem je odbijen prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu Upravnog suda 17U 7568/18, kao neosnovan, sa obrazloženjem da je podnositeljka prigovora svojim ponašanjem doprinela dužini trajanja postupka tako što je tužbom osporila četiri rešenja, pa je moralo doći do razdvajanja predmeta. Po nalaženju Upravnog suda neosnovan je navod prigovora da je period od podnošenja tužbe 22.04.2018. godine do dana podnošenja prigovora 29.06.2020. godine pratila neaktivnost suda. Ocenjeno je da predmet spora ne zahteva hitnost u postupanju i da je bez uticaja na drugačije odlučivanje navod prigovora kojim se ukazuje na celokupno trajanje postupka.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se u žalbi ukazuje na to da se prilikom ocene suđenja u razumnom roku uzima u obzir celokupno trajanje postupka. Prilikom utvrđivanja povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu ne sme se zanemariti vreme trajanja upravnog postupka koji mu je prethodio, jer on predstavlja integralni deo upravnog rešavanja. Upravni sud je u ožalbenom rešenju ocenio samo vreme trajanja upravnog spora nalazeći da od momenta podnošenja tužbe do podnošenja prigovora nije protekao dug vremenski period koji bi doveo do povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je poreski postupak koji je prethodio upravnom sporu za predlagača otpočeo 17.10.2017. godine kada je kao kupac nepokretnosti (solidarni jemac) podnela žalbu protiv četiri prvostepena rešenja o utvrđivanju poreza na prenos apsolutnih prava prodavcima nepokretnosti. Dakle, postupak bitan za ocenu suđenja u razumnom roku koji obuhvata i upravni postupak i upravni spor u odnosu na predlagača je u vreme podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka trajao dve i po godine. Sam upravni spor u kome se ocenjuje zakonitost rešenja o utvrđivanju poreza na prenos apsolutnih prava traje od aprila 2018. godine i, prema praksi Evropskog suda za ljudska prava koju prihvataju Vrhovni kasacioni sud i Ustavni sud Srbije, ne može se smatrati predmetom koji zahteva prioritetno rešavanje. Ako je sud preopterećen nerešenim predmetima, kao što je to slučaj sa Upravnim sudom, ovakvi predmeti se rešavaju prema redosledu prijema u sud u skladu sa članom 177. Sudskog poslovnika („Službeni glasnik RS“, br. 110/09 ... 39/16).

Prilikom ocene da u predmetnom upravnom sporu nije povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je Upravni sud preduzimao radnje kako bi pribavio spise predmeta tuženog organa i stvorio preduslove za donošenje odluke o tužbi, ali da spisi i odgovor na tužbu nisu dostavljeni krivicom upravnog organa. U toku 2020. godine postojala je objektivna nemogućnost suda da postupa u spornom predmetu - najpre za vreme vanrednog stanja, a zatim zbog rešavanja izbornih sporova koji su po zakonu naročito hitni i moraju imati prioritet pri rešavanju u odnosu na sve druge predmete. Povreda prava na suđenje u razumnom roku može se utvrditi samo u slučaju neopravdanih dužih perioda neaktivnosti u radu suda, koji, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u predmetnom postupku ne postoje.

Zbog svega izloženog, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je žalba neosnovana, pa je primenom odredbe člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odlučio kao u dispozitivu.

Vrhovni kasacioni sud je odbio i zahtev predlagača za naknadu troškova postupka, na osnovu odredbe člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku shodnom primenom odredbe člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu neuspeh predlagača u postupku.

Sudija

Katarina Manojlović Andrić, s.r.

Pouka o pravnom leku:

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba

u smislu člana 21. Zakona o zaštiti prava

na suđenje u razumnom roku.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić