Odlučujući o žalbi predlagača na osnovu odredaba čl. 16, 17. i 20. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, broj 25/82, „Službeni glasnik RS“, broj 6/15), Vrhovni sud je ispitao pobijano rešenje primenom odredbe člana 386. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 i 18/20) i zaključio da je žalba neosnovana.

O žalbi je odlučivao sudija određen Godišnjim rasporedom poslova u sudu u smislu odredbe člana 16. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kojom odredbom je predviđeno da predsednik neposredno višeg suda može Godišnjim rasporedom poslova da odredi jednog sudiju ili više sudija da, pored njega, vode postupak i odlučuju po žalbama.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 374. stav 2. tač. 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Iz spisa predmeta Upravnog suda R4 u 152/2023 i R4 u 151/2023, zatim iz rešenja R4 u 494/22 od 03.02.2023. godine i rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije broj 461-02-000653/97-13 koji su priloženi uz žalbu utvrđene su sledeće činjenice: tužilac PKB „Voćarske plantaže“ d.o.o. Boleč u stečaju podneo je dana 16.08.2019. godine Upravnom sudu tužbu protiv tuženog Ministarstva finansija Republike Srbije radi poništaja rešenja broj 461-02-000653/97-13 od 16.04.2019. godine u pravnoj stvari vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu PZF kojim je odbijena žalba tužioca izjavljena protiv rešenja Komisije za vraćanje zemljišta Gradske opštine Sopot broj 464-327/91 od 19.02.2019. godine (ispravljenim zaključkom broj 464-327/91 od 04.03.2019. godine) kojim je utvrđeno pravo svojine BB i VV, oba iz ... i GG iz ... kao i AA, DD, ĐĐ, svih iz ..., EE i ŽŽ, oboje iz ... i ZZ iz ..., sve na nepokretnostima bliže označenim u prvostepenom rešenju. Postupajući po nalogu suda od 20.08.2019. godine tuženi organ je dana 23.09.2019. godine dostavio sudu odgovor na tužbu i spise predmeta.

Rešenjem Upravnog suda R4 u 494/22 od 03.02.2023. godine usvojen je prigovor DD iz ... (jednog od zainteresovanih lica), utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku predmetu U 12989/19 i naloženo sudiji izvestiocu da u roku od mesec dana od dana dostavljanja tog rešenja preduzme procesne radnje radi pravnosnažnog rešavanja predmeta broj U 12989/19 kao i da u roku od 30 dana po isteku prethodno navedenog roka obavesti predsednika Upravnog suda o preduzetim radnjama. Sudija izvestilac je postupajući po nalogu Upravnog suda iz rešenja R4 u 494/22 od 03.02.2023. godine ceneći značaj predmeta spora za podnosioca kao i potrebu hitnog rešavanja preduzeo radnje radi pravnosnažnog okončanja postupka tako što je u predmetu U 12989/19 zakazala usmenu javnu raspravu za dan 04.07.2023. godine što proizlazi i iz podatka centralizovanog sistema za upravljanje predmetima na standardizovan način Upravnog suda SAPS od 07.07.2023. godine. Iz istih podataka proizilazi da je dana 13.06.2023. godine u predmetu Upravnog suda U 12989/2019 postupak prekinut i da je dana 17.06.2023. godine otkazana usmena rasprava inače zakazana za 04.07.2023. godine, a iz rešenja Upravnog suda 22 U 12989/19 koje je združeno predmetu Upravnog suda R4 u 151/23 proizilazi da je utvrđen prekid postupka, da će se postupak nastaviti kada naslednici zainteresovanog lica pokojnog ZZ, bivšeg iz ..., preuzmu postupak ili kada ih sud na predlog protivne strane pozove da to učine.

Ocenjujući sve činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke i specifičnosti činjeničnih i pravnih pitanja u predmetu Upravnog suda U 12989/19, ponašanje stranaka u postupku, postupanje suda koji vodi postupak kao i prirodu zahteva odnosno značaj predmeta spora za podnosioca kao i ostale činioce koji utiču na ocenu dužine trajanja upravno-sudskog postupka u smislu člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume Vrhovnog suda, Ustavnog suda kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava Upravni sud je našao da je prigovor neosnovan, jer je povodom prigovora, a nakon donošenja odluke Upravnog suda R4 u 494/22 od 03.02.2023. godine došlo do ubrzavanja postupka, jer je postupajući sudija odmah preduzela radnje radi pravnosnažnog okončanja postupka tako što je zakazala usmenu javnu raspravu za 04.07.2023. godine.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Imajući u vidu sve činjenice i okolnosti od značaja za donošenje pravilne odluke u ovoj pravnoj stvari, Vrhovni sud nalazi da je pravilno postupio Upravni sud kada je odbio prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda U 12989/19. Evidentno je da je tužba u toj pravnoj stvari podneta dana 16.08.2019. godine i da je rešenjem Upravnog suda R4 u 494/22 od 03.02.2023. godine usvojen prigovor DD iz ... koja je jedno od zainteresovanih lica u predmetu Upravnog suda U 12989/19 i utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku i naloženo sudiji izvestiocu da u roku od mesec dana od dostavljanja tog rešenja preduzme procesne radnje radi pravnosnažnog okončavanja predmeta kao i da u roku od mesec dana po isteku prethodno navedenog roka obavesti predsednika Upravnog suda o preduzetim radnjama. Takođe je evidentno da ovakva odluka doneta zbog toga što je od poslednje preduzete radnje u predmetu U 12989/19 do podnošenja prigovora navedenog zainteresovanog lica DD protekao neopravdano dug period pri čemu podnosilac prigovora ničim nije doprineo da predmet ne bude rešen u periodu dužem od tri godine te je Upravni sud u rešenju R4 u 494/22 od 03.02.2023. godine smatrao da zbog nepravovremenih aktivnosti suda u periodu od podnošenja tužbe do podnošenja navedenog prigovora nije otklonjena neizvesnost DD u pogledu očekivane pravne zaštite. Međutim, nakon donošenja ovog rešenja sudija izvestilac je zakazao glavnu raspravu za 04.07.2023. godine uz naredbu za dostavljanje tužbe na odgovor svim zainteresovanim licima, ali je pre održavanja ove rasprave utvrđen prekid postupka zbog smrti jedne od stranaka i to zainteresovanog lica pokojnog ZZ, bivšeg iz ..., zbog čega je otkazana usmena javna rasprava zakazana za 04.07.2023. godine i doneto rešenje o utvrđenju prekida postupka 13.06.2023. godine sa odlukom da će se postupak nastaviti kada naslednici pokojnog ZZ preuzmu postupak ili kada ih sud na predlog protivne strane pozove da to učine. Postupanjem sudije izvestioca u predmetu U 12989/19 nakon donošenja rešenja R4 u 494/22 od 03.02.2023. godine ubrzan je postupak i postignuta svrha podnošenja prigovora, a prekid upravnog spora zbog smrti jedne od stranaka ne može se smatrati neopravdanim postupanjem suda zbog koga je trebalo usvojiti prigovor predlagača i utvrditi povredu prava na suđenje u razumnom roku.

Imajući sve napred navedeno u vidu, Vrhovni sud je ocenio da su navodi žalbe predlagača neosnovani pa je na osnovu odredaba člana 17. st. 1. i 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odbio žalbu predlagača kao neosnovanu.

Vrhovni sud je odbio i zahtev predlagača za naknadu troškova postupka, na osnovu odredbe člana 30. stav 2. Zakona o vanpparničnom postupku shodnom primenom odredbe člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu da predlagač nije uspeo u postupku.

Sudija

Jelena Ivanović,s.r.

Pouka o pravnom leku.

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba

u smislu člana 21. Zakona o zaštiti prava

na suđenje u razumnom roku.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić