Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u pravnoj stvari predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Grujičić, advokat iz ..., radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbama predlagača izjavljenim protiv rešenja Višeg suda u Beogradu R4 I 2/18 od 07.05.2018. godine, ispravljenog rešenjem R4 I 2/18 od 10.09.2018. godine i dopunskog rešenja istog suda R4 I 2/19 od 07.06.2019. godine, ispravljenog rešenjem R4 I 2/19 od 19.07.2019. godine, u sednici održanoj 14.05.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

PREINAČUJE SE rešenje Višeg suda u Beogradu R4 I 2/18 od 07.05.2018. godine, ispravljeno rešenjem R4 I 2/18 od 10.09.2018. godine, u delu stava trećeg izreke, tako što se predlagaču, pored dosuđenog iznosa od 30.000,00 dinara, određuje primerena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od još 20.000,00 dinara, koja će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije, opredeljenih za rad sudova, u roku od 3 meseca od dana podnošenja zahteva predlagača za isplatu, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana kada su nastupili uslovi za izvršenje do isplate.

ODBIJA SE, kao neosnovana žalba predlagača izjavljena protiv preostalog odbijajućeg dela stava trećeg izreke rešenja Višeg suda u Beogradu R4 I 2/18 od 07.05.2018. godine, ispravljenog rešenjem R4 I 2/18 od 10.09.2018. godine i prvostepeno rešenje u tom delu potvrđuje.

PREINAČUJU SE, rešenje Višeg suda u Beogradu R4 I 2/18 od 07.05.2018. godine, ispravljeno rešenjem R4 I 2/18 od 10.09.2018. godine u stavu četvrtom izreke i dopunsko rešenje Višeg suda u Beogradu R4 I 2/19 od 07.06.2019. godine, ispravljeno rešenjem R4 I 2/19 od 19.07.2019. godine, u delu u kome je odlučeno o troškovima postupka, tako što se obavezuje Republika Srbija da predlagaču na ime troškova postupka plati 48.000,00 dinara, koji iznos će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije, opredeljenih za rad sudova, u roku od 3 meseca od dana podnošenja zahteva predlagača za isplatu, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana kada su nastupili uslovi za izvršenje do isplate.

OBAVEZUJE SE Republika Srbija da predlagaču na ime troškova drugostepenog postupka plati 24.780,00 dinara, koji iznos će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije, opredeljenih za rad sudova, u roku od 3 meseca od dana podnošenja zahteva predlagača za isplatu, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana kada su nastupili uslovi za izvršenje do isplate.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu R4 I 2/18 od 07.05.2018. godine, ispravljenog rešenjem R4 I 2/18 od 10.09.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnom postupku pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I 31749/10 povređeno pravo podnosioca zahteva na suđenje u razumnom roku. Stavom drugim izreke, naloženo je Prvom osnovnom sudu u Beogradu da u najkraćem mogućem roku preduzme sve mere kako bi se okončao izvršni postupak u predmetu I 31749/10. Stavom trećim izreke, utvrđeno je pravo podnosioca zahteva na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 30.000,00 dinara, s tim što se naknada isplaćuje iz budžetskih sredstava Republike Srbije, opredeljenih za rad sudova, u roku od 3 meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu, dok je u preostalom delu do traženog iznosa od 150.000,00 dinara, odbijen kao neosnovan zahtev. Stavom četvrtim izreke, obavezana je Republika Srbija da predlagaču na ime troškova postupka plati 6.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva za isplatu, na teret budžeta Republike Srbije iz sredstava opredeljenih za rad sudova.

Dopunskim rešenjem Višeg suda u Beogradu R4 I 2/19 od 07.06.2019. godine, ispravljenog rešenjem R4 I2/19 od 19.07.2019. godine, stavom prvim izreke, obavezana je Republika Srbija da predlagaču na dosuđeni iznos naknade od 30.000,00 dinara i iznos troškova postupka od 6.000,00 dinara plati zakonsku zateznu kamatu počev od dana kada su nastupili uslovi za izvršenje do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan, zahtev predlagača preko dosuđenog iznosa od 6.000,00 dinara na ime troškova postupka do traženih 60.780,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je, kao neosnovan, zahtev predlagača za donošenje dopunskog rešenja za naknadu troškova za usvojene žalbe u iznosu od 241.560,00 dinara.

Protiv napred navedenih rešenja, predlagač je blagovremeno izjavio žalbe zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijana rešenja u okviru ovlašćenja iz člana 402. u vezi sa članom 386. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 87/18), na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, br. 25/82, „Službeni glasnik RS“, br. 46/95, 55/14), na čiju shodnu primenu upućuje član 8v. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08 sa izmenama) i utvrdio da su žalbe delimično osnovane.

U postupku donošenja pobijanih rešenja nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1., 2., 3., 5., 7. i 9. ZPP, na koje sud u postupku po žalbi pazi po službenoj dužnosti, a u žalbi se određeno ne ukazuje na ostale bitne povrede zbog kojih se žalba može izjaviti.

Prema stanju u spisima, predlagač je 28.12.2015. godine Višem sudu u Beogradu podneo zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I 31749/2010. Viši sud u Beogradu, nakon što je pribavio napred navedene spise utvrdio je da je podnosilac zahteva, kao izvršni poverilac, 22.09.2008. godine Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu podneo predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika – Republike Srbije, radi naplate glavnog duga u iznosu od 5.263,00 dinara, na osnovu rešenja Opštinskog suda u Krupnju R1 41/93 od 11.04.1995. godine. Četvrti opštinski sud u Beogradu je 29.09.2008. godine doneo rešenje o izvršenju, a 16.06.2010. godine rešenje kojim je odlučeno o kamati. Iz dopisa Narodne banke Srbije od 27.05.2013. godine, prvostepeni sud je utvrdio da je rešenje izvršeno u celosti 24.05.2013. godine, a zaključkom od 29.05.2013. godine da je zaključen izvršni postupak i predmet arhiviran. Odlukom Ustavnog suda Už 1228/2013 od 08.12.2015. godine, usvojena je ustavna žalba i utvrđeno da je rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu Ipv (I) 147/2011/9 od 04.12.2012. godine povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe, između ostalih i ovde predlagača, na pravično suđenje i poništeno rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu Ipv (I) 147/2011/9 od 04.12.2012. godine i određeno da taj sud donese novu odluku o prigovoru podnosilaca ustavne žalbe izjavljenom protiv rešenja tog suda I 31749/10 od 16.06.2010. godine.

Analizirajući dužinu trajanja postupka, Viši sud u Beogradu je utvrdio da je od podnošenja predloga za izvršenje 22.09.2008. godine pa do podnošenja zahteva za povredu prava na suđenje u razumnom roku, prošlo 7 godina, što predstavlja povredu prava na suđenje u razumnom roku, pa imajući u vidu kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku, ocenio da se predmetni izvršni postupak ne može smatrati naročito složenim u pogledu činjeničnih i pravnih pitanja, jer se radi o naplati duga, da je postupak izvršenja hitan i da je do odugovlačenja postupka došlo zbog neefikasnog postupanja nižestepenog suda, sa kojih razloga je zaključio da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i odredio mu naknadu u visini od 30.000,00 dinara, dok je odbio zahtev predlagača preko navedenog iznosa do traženih 150.000,00 dinara.

Vrhovni kasacioni sud je, imajući u vidu sve okolnosti slučaja (dužinu trajanja izvršnog postupka, složenost predmeta, postupanje suda i značaj predmeta za podnosioca) zaključio da prvostepeni sud nije pravilno utvrdio visinu primerene naknade predlagaču zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u visini od 30.000,00 dinara. Naime, Vrhovni kasacioni sud smatra da bi dosuđivanje iznosa još 20.000,00 dinara sa dosuđenim iznosom od 30.000,00 dinara predstavljao primerenu satisfakciju predlagaču, kojom će se ostvariti svrha koja njome i treba da se postigne, s obzirom da je izvršni postupak pokrenut 22.09.2008. godine, da se radi o hitnom postupku i o jednostavnom slučaju, koji nije zahtevao rešavanje složenih činjeničnih i pravnih pitanja, a u vreme podnošenja predloga postupak nije bio okončan.

Vrhovni kasacioni sud smatra da bi dosuđivanje primerene naknade u iznosu većem od dosuđenog bilo protivno cilju kome služi ta naknada (da predstavlja satisfakciju) i pogodovalo bi težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom, sa kojih razloga je na osnovu člana 401. tačka 2. i 3. ZPP i člana 8b. stav 3. i 8v. Zakona o uređenju sudova, u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, odlučio kao u stavu prvom i drugom izreke.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda osnovano se žalbom predlagača ukazuje da je prvostepeni sud odlučujući o zahtevu predlagača za naknadu troškova postupka pogrešno primenio materijalno pravo.

Članom 153. stav 1. ZPP propisano je da je stranka koja u celini izgubi parnicu dužna da protivnoj stranci naknadi troškove, a članom 154. stav 1. istog zakona je propisano da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja postupka.

Imajući u vidu sadržinu citiranih zakonskih odredbi, kao i ishod ovog postupka, ne može se prihvatiti kao pravilan zaključak prvostepenog suda da predlagač ima pravo samo na troškove za sastav predloga za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, s obzirom da je predlagač uspeo u postupku po žalbama izjavljenim protiv rešenja donetih tokom prvostepenog suda od 26.12.2016. godine, od 12.09.2017. godine i od 10.09.2018. godine, kao i za sastav podneska od 04.04.2018. godine kojim je zahtevao ispravku rešenja i donošenje dopunskog rešenja, sa kojih razloga je preinačena odluka o troškovima postupka sadržana u rešenju R4 I 2/18 od 07.05.2018. godine, ispravljenim rešenjem R4 I 2/18 od 08.05.2018. godine i dopunskom rešenju R4 I 2/19 od 07.06.2019. godine, ispravljenim rešenjem R4 I 2/19 od 19.07.2019. godine, tako što je obavezana Republika Srbija da predlagaču na ime troškova prvostepenog postupka plati 48.000,00 dinara, primenom Tarifnog broja 25 Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“, br. 121/12), sa kamatom, sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Odluka u stavu četvrtom izreke doneta je primenom člana 165. stav 1. i 2. ZPP, u vezi sa članom 30. stav 2. ZVP, s obzirom da je predlagač uspeo u postupku po žalbama, zbog čega su mu dosuđeni troškovi za sastav dve žalbe u iznosu od po 12.000,00 dinara, primenom Tarifnog broja 25 Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“, br. 121/12), kao i sudskih taksi za žalbu i odluku u visini od po 390,00 dinara, u skladu sa odredbom Tarifnog broja 4 Tarife o sudskim taksama.

S obzirom da je predlog za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku akt pritužbenog karaktera, koji nije strogo formalan, to predlagaču ne pripadaju troškovi u većem iznosu.

Sa napred navedenih razloga, primenom člana 401. tačke 3. i člana 165. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić