Republika Srbija
VRHOVNI SUD
R 168/2023
27.09.2023. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ivane Rađenović, predsednika veća, Vladislave Milićević i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u izvršnom postupku izvršnog poverioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Ćalović, advokat iz ..., protiv izvršnog dužnika BB iz ..., radi predaje deteta, odlučujući o zahtevu Osnovnog suda u Požegi za određivanje drugog stvarno nadležnog suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari, u sednici održanoj 27.09.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODREĐUJE SE Osnovni sud u Užicu za postupanje u predmetu Osnovnog suda u Požegi Ipv I 42/23.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Požegi, sudija Nataša Filipović je, u prilogu akta Ipv I 42/23 od 11.06.2023. godine dostavio zahtev za delegaciju drugog suda za postupanje u predmetu Osnovnog suda u Požegi Ipv I 42/23, koji su mu dostavljeni radi odlučivanja o prigovoru izvršnog dužnika izjavljenom protiv rešenja Osnovnog suda u Požegi I 28/23 od 12.05.2023. godine. Obrazložio je da je nakon izmene Godišnjeg rasporeda poslova, sudija Nataša Filipović uključena u rad IPV veća, kao član veća uz sudije Slađanu Popović i Biljanu Čančarević, s obzirom da se sudije Jovan Ilić i Dušica Lečić, koji su određeni za predsednika IPV veća izuzimaju u ovim predmetima. Kako sudija Biljana Čančarević nema sertifikat za postupanje u porodičnim odnosima u vezi sa maloletnom decom (a što je i predmet konkretnog izvršenja), to su kao članovi veća ostale sudija Slađana Popović i Nataša Filipović, kao predsednici veća, s tim što nemaju mogućnost formiranja veća, budući da su ostale sudije i to: Milica Radović koja je postupala kao sudija za prethodni postupak u krivičnom predmetu protiv BB, ovde izvršnog dužnika, zbog čega ne može postupati u ovom postupku i sudija Vitomir Urošević koji će tražiti izuzeće jer je izvršni dužnik bio njegov pripravnik. Predsednica suda je rešenjem predsednika Višeg suda u Užicu izuzeta od postupanja u predmetnima BB. Imajući u vidu navedeno, smatra da su stekli uslovi iz člana 62. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o zahtevu suda za određivanje drugog stvarno nadležnog suda, na osnovu člana 62. stav 7. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 18/20), Vrhovni sud je našao da je zahtev osnovan.

Naime, prema odredbi člana 62. stav 1. ZPP, propisano je da nadležni sud prvog stepena može sam ili na predlog stranke da podnese zahtev najvišem sudu određene vrste da odredi da u pojedinom predmetu postupa drugi stvarno nadležni sud, ako je očigledno da će tako lakše da se sprovede postupak ili ako za to postoje drugi opravdani razlozi, dok je stavom 7. istog člana propisano da o zahtevu nadležnog suda prvog stepena iz stava 1. ovog člana odlučuje veće najvišeg suda određene vrste.

Dakle, na osnovu ove odredbe može biti određeno postupanje drugog suda, ali koji je stvarno nadležan za postupanje u predmetu, pod uslovom da sud koji je po zakonu mesno nadležan, nije u mogućnosti da postupa u konkretnom predmetu (nužna delegacija) ili ako njegovo postupanje nije svrsishodno (svrsishodna delegacija).

Po nalaženju Vrhovnog suda u konkretnom slučaju su ispunjeni uslovi iz člana 62. ZPP, odnosno postoje opravdani razlozi za određivanje drugog stvarno nadležnog suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari, s obzirom da razlozi izneti u zahtevu ukazuju da postoje važni razlozi za postupanje pred drugim stvarno nadležnim sudom, zbog čega je i odlučeno kao u izreci.