Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Dragane Boljević članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Dragomir Mrdalj advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Viši sud u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, odlučujući o zahtevu za određivanje drugog stvarno nadležnog suda, na sednici održanoj 13.07.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODREĐUJE SE Viši sud u Smederevu za postupanje u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu P 22959/18.

O b r a z l o ž e nj e

Viši sud u Beogradu je, uz dopis od 01.06.2023. godine, dostavio Vrhovnom sudu predmet P 22959/18, sa zahtevom za delegaciju nadležnosti. U zahtevu je navedeno da postoje opravdani razlozi za određivanje drugog stvarno nadležnog suda za postupanje u označenom predmetu, u smislu člana 62. Zakona o parničnom postupku, s obzirom da je Višem sudu u Beogradu kao drugostepenom sudu predmet dostavljen radi rešavanja o žalbi tužene predmet u kom je taj sud označen kao organ tužene.

Zakonom o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13- US, 74/13-US, 55/14, 88/18, 18/20, 10/23) propisano je, odredbama člana 62, da nadležni sud prvog stepena može sam ili na predlog stranke da podnese zahtev najvišem sudu određene vrste da odredi da u pojedinom predmetu postupa drugi stvarno nadležni sud, ako je očigledno da će tako lakše da se sprovede postupak ili ako za to postoje drugi opravdani razlozi (stav 1). Prema stavu 7. istog člana, o zahtevu nadležnog suda prvog stepena iz stava 1. ovog člana odlučuje veće najvišeg suda određene vrste.

U konkretnom slučaju, tužilac je 26.12.2018. godine podneo tužbu u kojoj navodi da je bio branilac po službenoj dužnosti optuženog u predmetu K-br 898/14 Višeg suda u Beogradu, na ime čega mu je prinudnim putem 31.12.2015. godine isplaćen iznos od 255.750,00 dinara, i da u konkretnom postupku zahteva isplatu iznosa od 30.000,00 dinara koji predstavlja obračunatu zakonsku zateznu kamatu na iznos isplaćenih troškova, sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe do isplate.

Okolnost da bi Viši sud u Beogradu trebalo da odluči o osnovanosti tužbenog zahteva koji počiva na tvrdnji da je zadocnjenjem tog istog suda sa isplatom naknade troškova branioca po službenoj dužnosti došlo do sticanja bez osnova na strani tuženog može da izazove kod prosečne osobe legitimnu sumnju u nepristrasnost označenog suda, čak i kad je taj sud objektivno nezavisan i nepristrasan. Takva okolnost predstavlja opravdan razlog za određivanje drugog stvarno nadležnog suda u cilju očuvanja prava stranke na nezavisan i nepristrasan sud, koje je neodvojiv deo prava na pravično suđenje, garantovanog članom 32. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 98/2006, 16/2022) i članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list Srbije i Crne Gore“ - Međunarodni ugovori broj 9/03 od 26.12.2003. godine ... „Službeni glasnik RS“ - Međunarodni ugovori broj 10/15 od 11.05.2015. godine).

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci rešenja, na osnovu člana 62. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić