Republika Srbija
VRHOVNI SUD
R 23/2024
14.02.2024. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa Danica Konstatinović advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., koju zastupa Boško Žilić advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o zahtevu za određivanje drugog stvarno nadležnog suda na sednici održanoj 14.02.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE zahtev Višeg suda u Novom Sadu za određivanje drugog stvarno nadležnog suda za odlučivanje o žalbi tužene izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Novom Sadu P 25544/2021 od 15.06.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Viši sud u Novom Sadu dostavio je Vrhovnom sudu zahtev, u formi rešenja Gž 7344/2023 od 24.10.2023. godine kojim je usvojio predlog tužene (koji je dostavio tužilji, a koja mu se protivila) jer smatra opravdanim razloge iz žalbe tužene za delegaciju nadležnosti drugom stvarno nadležnom sudu za odlučivanje po žalbi.

Zakonom o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13- US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23) propisano je (član 62) da zahtev, odnosno predlog za delegaciju nadležnosti može da se podnese i u drugostepenom postupku pod uslovima iz stava 1. ovog člana (stav 8); da nadležni sud prvog stepena može sam ili na predlog stranke da podnese zahtev najvišem sudu određene vrste da odredi da u pojedinom predmetu postupa drugi stvarno nadležan sud, ako je očigledno da će tako lakše da se sprovede postupak ili ako za to postoje drugi opravdani razlozi (stav 1); te da o zahtevu nadležnog suda odlučuje veće najvišeg suda određene vrste (stav 7).

Vrhovni sud nalazi da u konkretnoj situaciji nisu ispunjeni uslovi za određivanje drugog stvarno nadležnog suda za postupanje u ovom predmetu.

Prema stanju u spisima, prvostepenom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 25544/2021 od 15.06.2023. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev i tužena obavezana da naknadi tužilji nematerijalnu štetu u iznosu od 40.000,00 dinara za duševne bolove zbog povrede ugleda i časti, prouzrokovanu dvema rečenicama koje je tužena uputila tužilji na radnom mestu u Ustanovi studentskog standarda Studentski centar Novi Sad u kojoj su obe zaposlene.

Navodi iz žalbe tužene na kojima je zasnovan njen predlog za delegaciju nadležnosti, koje je Viši sud u Novom Sadu prihvatio, prosledivši predlog ovom sudu faktički kao svoj zahtev za delegaciju nadležnosti, odnose se na strahovanja tužene da žalbeni sud neće biti nepristrasan prilikom odlučivanja o žalbi. To međutim nije opravdan razlog za delegaciju nadležnosti, jer je za takav slučaj zakonom propisana mogućnost upotrebe drugih pravnih sredstava. Izneti razlozi nemaju takav značaj da bi opravdavali određivanje drugog stvarno nadležnog suda za donošenje odluke po žalbi u ovom postupku, niti ukazuju na to da bi se postupak lakše sproveo pred drugim stvarno nadležnim sudom u smislu člana 62. stav 1. ZPP.