.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
R 61/2025
20.03.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Radoslave Mađarov i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., ..., čiji je punomoćnik Dejan Smiljanić, advokat iz ..., protiv tuženog Elektroprivreda Srbije, Javno preduzeće „Elektrokosmet“ iz Prištine, sa ogrankom u Beogradu, čiji je punomoćnik Sabahudin Tahirović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, utvrđenja, vraćanje na rad i isplate, odlučujući o zahtevu Osnovnog suda u Nišu za određivanje drugog stvarno nadležnog suda za postupanje u predmetu tog suda P1 1922/2024, u sednici veća održanoj 20.03.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE zahtev za određivanje drugog stvarno nadležnog suda za postupanje u predmetu Osnovnog suda u Nišu P1 1922/2024.
O b r a z l o ž e nj e
Tužilac je 18.11.2024. godine podneo tužbu Osnovnom sudu u Nišu protiv tuženog, radi poništaja kao nezakonitog rešenja o otkazu ugovora o radu broj .../... od 10.10.2024. godine, utvrđenja da je u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog, obavezivanja tuženog da vrati tužioca na rad, isplati tužiocu naknadu štete zbog izgubljene zarade i za tužioca uplati poreze i doprinose.
Tuženi je u odgovoru na tužbu predložio da sud podnese zahtev da se odredi da u ovom predmetu postupa Drugi osnovni sud u Beogradu. Ovom predlogu tužilac se protivio.
Osnovni sud u Nišu doneo je rešenje P1 1922/2024 od 23.01.2025. godine kojim je usvojio predlog tuženog i predmet dostavio Vrhovnom sudu radi odlučivanja o zahtevu za delegaciju nadležnosti, uz propratni akt P1 1922/2024 od 03.03.2025. godine. U razlozima je navedeno da se prebivalište tužioca kao i sedište ogranka tuženog nalazi u Beogradu, da tužilac u periodu na koji se tužbeni zahtev odnosi rad nije obavljao na područuju suda kome je tužba podneta, da tuženi kao tužiočev bivši poslodavac raspolaže dokumentacijom koja se nalazi u navedenom mestu ogranka tuženog, kao i da se sedišta kancelarija punomoćnika stranaka iz reda advokata nalaze u Beogradu i Pančevu, te da navedene okolnosti ukazuju da će se postupak lakše sprovesti pred drugim stvarno nadleženim sudom sa područja Grada Beograda, kako bi se smanjili troškovi vezani za izvođenje dokaza i obezbedila veća efikasnost u sporu koji je po prirodi hitan i smanjili troškovi naknada u vezi angažovanja punomoćnika.
Vrhovni sud je odlučujući o zahtevu suda za određivanje drugog stvarno nadležnog suda na osnovu odredbi člana 62. stav 1. i 7. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23 – drugi zakon), a u vezi odredbe člana 32. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 10/23), utvrdio da zahtev nije osnovan.
Odredbom člana 62. stav 1. ZPP je propisano da nadležni sud prvog stepena može sam ili na predlog stranke da podnese zahtev najvišem sudu određene vrste da odredi da u pojedinom predmetu postupa drugi stvarno nadležni sud, ako je očigledno da će tako lakše da se sprovede postupak ili ako za to postoje drugi opravdani razlozi. Odredbom stava 7. ovog člana, da o zahtevu nadležnog suda prvog stepena iz stava 1. ovoga člana odlučuje veće najvišeg suda određene vrste.
Po nalaženju Vrhovnog suda u ovoj pravnoj stvari nisu ispunjeni uslovi za traženu delegaciju iz odredbe člana 62. stav 1. ZPP, zato što izneti razlozi nisu od takvog značaja da bi ukazivali da će se postupak lakše sprovesti pred drugim stvarno nadležnim sudom, niti ukazuju da postoje drugi opravdani razlozi za određivanje drugog stvarno nadležnog suda.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredaba člana 62. stav 1. i 7. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Jelica Bojanić Kerkez,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
