Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ljiljana Borović Marjanović advokat iz ..., protiv tuženog Ministarstva pravde Republike Srbije, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o zahtevu Višeg suda u Beogradu za delegaciju drugog stvarno nadležnog suda za postupanje u ovom predmetu, u sednici veća održanoj 17.10.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev Višeg suda u Beogradu za određivanje drugog stvarno nadležnog suda za postupanje u ovom sporu.

O b r a z l o ž e nj e

Tužba u ovom sporu radi naknade štete podneta je Višem sudu u Beogradu 20.09.2019. godine.

Viši sud u Beogradu je podneo zahtev da Vrhovni kasacioni sud odredi drugi stvarno nadležan sud za postupanje po podnetoj tužbi, u kojem je naveo da tužilac naknadu nematerijalne štete potražuje od Republike Srbije zbog nezakonitog postupanja Višeg suda u Beogradu, čijim je rešenjem tužiocu, kao okrivljenom, određen pritvor, a krivični postupak protiv njega naknadno obustavljen.

Odlučujući o zahtevu za određivanje drugog stvarno nadležnog suda, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci rešenja, nalazeći da isti nije osnovan.

Prema odredbi člana 62. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), nadležni sud prvog stepena može sam ili na predlog stranke da podnese zahtev najvišem sudu određene vrste da odredi da u pojedinom predmetu postupa drugi stvarno nadležan sud , ako je očigledno da će tako lakše da se sprovede postupak ili ako za to postoje drugi opravdani razlozi. Prema stavu 7. istog člana o zahtevu nadležnog suda prvog stepena iz stava 1. ovog člana odlučuje veće najvišeg suda određene vrste.

Saglasno citiranoj zakonskoj odredbi, od strane najvišeg suda može se odrediti drugi stvarno nadležan sud u slučaju kada sud koji je po zakonu mesno i stvarno nadležan nije u mogućnosti da postupa u konkretnom predmetu (nužna delegacija). Najviši sud tako može odlučiti i ako nije svrsishodno da u tom predmetu postupa sud pred kojim je mesna i stvarna nadležnost zasnovana (svrsishodna delegacija).

U konkretnom slučaju ne postoje okolnosti iz kojih proizlazi da bi se postupak u ovom sporu lakše sproveo pred drugim stvarno nadležnim sudom. Postupanje istog suda u krivičnom postupku i određivanje pritvora tužiocu ne predstavlja opravdani razlog za delegaciju nadležnosti, kako to smatra prvostepeni sud, jer obustava krivičnog postupka ne znači da je krivični sud nezakonito i nepravilno postupao kada je okrivljenom odredio pritvor, a pravo tužioca na naknadu štete u ovom slučaju zasnovano je na odredbi čl. 584. st. 1. tačka 1. Zakona o krivičnom postupku kao lica koje je bilo neosnovano lišeno slobode.

Predsednik veća-sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić