Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandra N. Raičević advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Prvi osnovni sud u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, odlučujući o zahtevu Prvog osnovnog suda u Beogradu za određivanje drugog stvarno nadležnog suda, u sednici veća održanoj dana 08.07.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODREĐUJE SE Drugi osnovni sud u Beogradu za postupanje u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu P 750/21.

O b r a z l o ž e nj e

Prvi osnovni sud u Beogradu je uz dopis od 18.06.2021. godine, Vrhovnom kasacionom sudu dostavio predmet P 750/21 uz zahtev za delegaciju nadležnosti. U zahtevu je navedeno da postoje opravdani razlozi za određivanje drugog stvarno nadležnog suda za postupanje u označenom predmetu, u smislu člana 62. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odnosno člana 32. Ustava Republike Srbije i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, jer tužilac podnetom tužbom traži isplatu novčanog iznosa zbog nezakonitog postupanja Prvog osnovnog suda u Beogradu.

Odredbom člana 62. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 ZPP) propisano je da nadležni sud prvog stepena može sam ili na predlog stranke da podnese zahtev najvišem sudu određene vrste da odredi da u pojedinom predmetu postupa drugi stvarno nadležni sud, ako je očigledno da će tako lakše da se sprovede postupak ili ako za to postoje drugi opravdani razlozi. Prema stavu 7. istog člana, o zahtevu nadležnog suda prvog stepena iz stava 1. ovog člana odlučuje veće najvišeg suda određene vrste.

U konkretnom slučaju, tužilac je dana 27.05.2021. godine podneo tužbu u kojoj navodi da je kao sudski veštak ekonomsko-finansijske struke obavio veštačenje u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu K 14/19, te da je sudu predao obračun, odnosno troškovinik sa specifikacijom radnji u navedenom predmetu u iznosu od 8.011,00 dinara, ali da o zahtevu tužiocu za isplatu troškova do danas nije odlučeno, niti je tužiocu dugovani iznos isplaćen. Tužbenim zahtevom tužilac je tražio da se obaveže tužena Republika Srbija – Prvi osnovni sud u Beogradu da mu na ime duga za obavljeno veštačenje isplati iznos od 8.011,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 20.05.2019. godine pa do konačne isplate, kao i da mu nadoknadi troškove postupka sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate.

Imajući u vidu da je tužba podneta Prvom osnovnom sudu u Beogradu, odnosno upravo sudu zbog čijeg nepostupanja i propusta u predmetu K 14/19, prema navodima tužbe, je tužiocu prouzrokovana šteta, to po oceni Vrhovnog kasacionog suda postoje opravdani i osnovani razlozi za određivanje drugog stvarno nadležnog suda u cilju očuvanja prava stranaka na nezavisan i nepristrasan sud i pravično suđenje, garantovanih članom 32. Ustava Republike Srbije i članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 62. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić