Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u sporu tužioca N.S. iz L., čiji je punomoćnik D.P., advokat iz L., protiv tuženog V.S. iz L., čiji je punomoćnik D.C., advokat iz G., radi utvrđenja i činidbe, rešavajući sukob nadležnosti, u sednici održanoj 26.11.2014. godine, doneo je

R E Š E NJ E

Za odlučivanje o žalbi, izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Leskovcu P 4031/12 od 06.03.2014. godine, STVARNO JE NADLEŽAN Apelacioni sud u Nišu.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 4031/12 od 06.03.2014. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno prema tuženom da je na svojoj parceli KP br. ... KO Lipovica po posedovnom listu br. ... u svom dvorištu, postavljanjem i korišćenjem đubrišne jame, prihvatnog bazena za skupljanje osoke i stajskog đubriva sa propustljivim podom na udaljenosti od 3m od stambenog objekta tužioca, postavljanjem i korišćenjem poljskog vc-a sa propustivim podom na udaljenosti od 5,6m od stambenog objekta tužioca, zloupotrebio pravo svojine i stvorio izvor opasnosti za nastanak štete i zagađenje okoline usled imisije neprijatnih mirisa i oticanja osoke, pa je tuženom naloženo da izvrši određenu činidbu, opisanu u izreci ove presude, radi otklanjanja izvora opasnosti za nastanak štete i zagađenje okoline, kao i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 29.450,00 dinara. U delu kojim je tužilac tražio da se tuženi obaveže da izmesti đubrišnu jamu, prihvatni bazen za skupljanje osoke i stajskog đubriva i poljski vc na udaljenost od najmanje 15m od stambenog objekta tužioca uz prethodno pribavljenu lokacijsku dozvolu od strane nadležnog organa uprave, tužbeni zahtev je odbijen.

Protiv prvostepene presude obe parnične stranke izjavile su žalbe, pa su spisi dostavljeni Apelacionom sudu u Nišu, radi odlučivanja.

Rešenjem Gž 1890/14 od 08.07.2014. godine Apelacioni sud u Nišu oglasio se stvarno nenadležnim za postupanje i predmet dostavio Višem sudu u Leskovcu, na dalji postupak.

Viši sud u Leskovcu nije prihvatio stvarnu nadležnost i predmet je dostavio Vrhovnom kasacionom sudu, radi rešavanja sukoba nadležnosti.

Rešavajući sukob stvarne nadležnosti primenom čl. 22. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je za odlučivanje o žalbama parničnih stranaka, izjavljenim protiv prvostepene presude, stvarno nadležan Apelacioni sud u Nišu.

Prema noveliranom članu 23. stav 2. tačka 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/2013), viši sud u drugom stepenu, između ostalog, odlučuje o žalbama na odluke osnovnih sudova - na presude u sporovima male vrednosti.

Prema čl. 468. stav 4. ovog zakona, sporovi male vrednosti su i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (dinarsku protivvrednost 3.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe). Međutim, prema čl. 469. ovog zakona, ne smatraju se sporovima male vrednosti, u smislu odredaba ove glave zakona, sporovi o nepokretnostima, sporovi iz radnih odnosa i sporovi zbog smetanja državine.

U konkretnom slučaju, tužba u ovom sporu radi utvrđenja zloupotrebe prava svojine na nepokretnosti i činidbe radi otklanjanja izvora opasnosti za nastanak štete i zagađenje okoline usled imisija, podneta je 19.09.2012. godine. Vrednost predmeta spora označena je u tužbi na iznos od 10.000,00 dinara. Postupak u ovom sporu vođen je po opštim pravilima Zakona o parničnom postupku, a ne po pravilima iz glave XXXIII ovog zakona, kojim je propisan postupak u sporovima male vrednosti.

Imajući u vidu da se radi o sporu o nepokretnostima, po tužbi radi utvrđenja zloupotrebe prava svojine na nepokretnosti i činidbi radi otklanjanja izvora opasnosti za nastanak štete i zagađenje okoline usled imisija na toj nepokretnosti, kao i da je postupak vođen po opštim pravilima iz Zakona o parničnom postupku, ne radi se o sporu male vrednosti u smislu čl. 468. stav 4. Zakona o parničnom postupku, bez obzira na označenu vrednost predmeta spora. Kako se radi o sporu o nepokretnosti, koji se prema čl. 469. ZPP ne smatra sporom male vrednosti, za odlučivanje o žalbama parničnih stranaka stvarno je nadležan apelacioni sud - u ovom slučaju Apelacioni sud u Nišu.

Na osnovu čl. 22. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović, s.r