Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
R1 108/05
23.06.2005. godina
Beograd
Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija Snežane Andrejević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Slađane Nakić – Momirović, članova veća, u izvršnom predmetu poverioca \"A", protiv dužnika \"O" DP, radi prinudne naplate potraživanja, rešavajući o sukobu nadležnosti između Opštinskog suda u Smederevu i Trgovinskog suda u Požarevcu, u sednici održanoj dana 23.6.2005. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Predmet poverioca \"A" protiv dužnika \"O" DP Trgovinskog suda u Požarevcu (Iv-1275/02), koji je radi rešavanja sukoba nadležnosti dostavio Opštinski sud u Smederevu pod Iv.br.345/04, VRAĆA SE Trgovinskom sudu u Požarevcu radi otklanjanja procesnog nedostatka.
O b r a z l o ž e nj e
Trgovinski sud u Požarevcu se posle donošenja pravnosnažnog rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, rešenjem Iv.1275/02 od 9.3.2004. godine oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovom izvršnom predmetu i spis dostavio Opštinskom sudu u Smederevu, obzirom da je poverilac promenio predloženo sredstvo izvršenja i kao novo odredio nepokretnost u Smederevu – radi prinudne prodaje.
Opštinski sud u Smederevu nije prihvatio stvarnu nadležnost, već je pod Iv.br.345/04 od 9.6.2005. godine dostavio spise radi rešavanja sukoba stvarne nadležnosti.
Rešavajući nastali negativan sukob stvarne nadležnosti Vrhovni sud je našao da za sada nisu ispunjeni uslovi za donošenje odluke o sukobu nadležnosti između ovih sudova, obzirom da Trgovinski sud nije ukinuo deo rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave koji se odnosi na tzv. dozvolu izvršenja, iako je predmet pravilno ustupio Opštinskom sudu u Smederevu – na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost, određena kao sredstvo izvršenja.
Naime, rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave sadrži, u smislu člana 39. stav 2. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni list SRJ" 28/2000) dva iskaza: odluku o obavezivanju dužnika da u roku od 8 dana, a u meničnim i čekovnim sporovima u roku od 3 dana po dostavi rešenja, namiri potraživanje zajedno sa odmerenim troškovima; i odluku o određivanju izvršenja radi ostvarivanja ovog potraživanja.
Odluka o obavezivanju dužnika da namiri potraživanje, koja je postala pravnosnažna, predstavlja izvršnu ispravu i ne može se menjati, niti se o tom potraživanju može ponovo odlučivati. Međutim, deo rešenja o određivanju izvršenja ovako utvrđenog potraživanja vezan je za predloženo sredstvo izvršenja, pa kad se izmeni sredstvo izvršenja mora se doneti i novo rešenje o sprovođenju izvršenja na promenjenom sredstvu izvršenja. Zato je Trgovinski sud trebalo da u ovom delu ukine rešenje o izvršenju određeno naplatom sa žiro računa dužnika, da bi stvarno nadležan sud odlučio novim rešenjem o izvršenju na promenjenom sredstvu izvršenja – prodajom nepokretnosti, koju u smislu člana 15. stav 2. tačka v. Zakona o sudovima u vezi člana 135. navedenog Zakona o izvršnom postupku sprovodi opštinski, a ne trgovinski sud, bez obzira što su stranke privredni subjekti.
Kad Trgovinski sud otkloni ovaj procesni nedostatak dostaviće spis Vrhovnom sudu Srbije radi rešavanja nastalog negativnog sukoba nadležnosti.
Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 23. stav 2. u vezi člana 368. ZPP ("Službeni glasnik RS" 125/04), odlučio kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Snežana Andrejević, s.r.
Za tačnost otpravka
IJ