.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 113/2021
11.03.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Viktor Prlja, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Nuradija Agović, advokat iz ..., radi isplate zakupnine, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Apelacionog suda u Beogradu i Višeg suda u Beogradu, na sednici održanoj 11.03.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za odlučivanje o žalbi tuženog, izjavljenoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 6237/17 od 16.10.2018. godine, ispravljene rešenjima tog suda P 6237/17 od 21.12.2018. godine i P 6237/17 od 01.03.2019. godine, STVARNO JE NADLEŽAN Viši sud u Beogradu.
O b r a z l o ž e nj e
Prvi osnovni sud u Beogradu, presudom P 6237/17 od 16.10.2018. godine, ispravljenom rešenjima tog suda P 6237/17 od 21.12.2018. godine i P 6237/17 od 01.03.2019. godine, odbio je predlog za prekid postupka (stav prvi izreke), usvojio tužbeni zahtev tužilje tako što je obavezao tuženog da isplati tužilji na ime administrativne zakupnine iznos od 3.715,48 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 16.01.2017. godine do isplate i iznos od 3.878,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 16.10.2018. godine do isplate, sve u roku od osam dana od dana prijema pisanog otpravka presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav drugi izreke). Obavezao je tuženog da naknadi tužilji troškove postupka u iznosu od 44.300,00 dinara, u roku od osam dana od dana prijema pisanog otpravka presude, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav treći izreke).
Protiv navedene presude tuženi je izjavio žalbu.
Tužilja je podnela ogovor na žalbu.
Viši sud u Beogradu, rešenjem Gž 6370/19 od 19.11.2020. godine, oglasio se stvarno nenadležnim za odlučivanje o žalbi tužene, izjavljenoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 6237/17 od 16.10.2018. godine, ispravljene rešenjem tog suda P 6237/17 od 01.03.2019. godine i odlučio da spise predmeta ustupi Apelacionom sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu. U obrazloženju je ukazao, kako u konkretnoj situaciji nije reč o sporu male vrednosti, već o sporu u kome se kao „lex specialis“ primenjuju odredbe Zakona o stanovanju, iz razloga što iz istog proizilazi obaveza plaćanja zakonske zakupnine, kakav je stav zauzet od strane Apelacionog suda u Beogradu u presudi Gž 5528/16 od 26.10.2016. godine, u postupku koji je vođen pred istim prvostepenim sudom i po istom osnovu i na taj način Apelacioni sud zasnovao svoju nadležnost za drugostepeno odlučivanje, to je na osnovu odredbi člana 468. i 469. Zakona o parničnom postupku, a u vezi odredbi člana 23. i 24. Zakona o uređenju sudova, odlučio kao u izreci rešenja.
Apelacioni sud u Beogradu, nije prihvatio stvarnu nadležnost, već je uz dopis Gž 449/21 od 08.02.2021. godine, spise predmeta dostavio Vrhovnom kasacionom sudu, radi odlučivanja o sukobu stvarne nadležnosti između sudova iste vrste. U obrazloženju je ukazao, da, kako se radi o novčanom potraživanju u ukupnom iznosu od 7.593,48 dinara, koji iznos ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je prvostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti, zbog čega je za odlučivanje o izjavljenoj žalbi stvarno nadležan Viši sud u Beogradu. Zatim, da je visina zakupnine, odnosno glavnog zahteva koji se potražuje u svakoj zasebnoj parnici, merodavna za utvrđivanje stvarne nadležnosti, u skladu sa odredbama člana 28. stav 1. i 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku, a da presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 5528/16 od 26.10.2016. godine, na koju se u svom rešenju pozvao viši sud, nije doneta u predmetnoj parnici, pa da se ne može prihvatiti izraženo stanovište da je time zasnovana nadležnost Apelacionog suda u Beogradu za eventualno odlučivanje u preostalom delu tužbenog zahteva.
Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti na osnovu odredbe člana 22. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20), a u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br.116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18-US, 87/18 i 88/18-US), utvrdio da je za odlučivanje u drugom stepenu o izjavljenoj žalbi tužilaca, stvarno nadležan Viši sud u Beogradu.
Tužbe su podnete 26.04. i 16.10.2017. godine, da bi prvostepeni sud spojio parnice. U uvodu prvostepene presude je navedena vrednost predmeta spora u iznosu od 7.593,48 dinara, koji iznos tužilja potražuje od tuženog na ime glavnog tužbenog zahteva.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, je propisano, da, sporovi male vrednosti, jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 469. ZPP, je propisano, da, ne smatraju se sporovima male vrednosti, sporovi o nepokretnostima, sporovi iz radnih odnosa i sporovi zbog smetanja državine.
Prema tome, kako se u konkretnoj situaciji ne radi o sporu o nepokretnosti ili smetanju državine, s obzirom na to da je predmet tužbenog zahteva isplata novčanog potraživanja na ime zakupnine, to se radi o sporu male vrednosti imajući u vidu da visina novčanog potraživanja, očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Kako Viši sud u drugom stepenu odlučuje o žalbama na presude u sporovima male vrednosti, to je za odlučivanje o izjavljenoj žalbi tuženog, stvarno nadležan Viši sud u Beogradu, na osnovu odredbe člana 23. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 22. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
