.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 116/2021
11.03.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Čedomir Golubović advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstva odbrane, čiji je zastupnik Vojno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade materijalne štete, rešavajući sukob stvarne nadležnosti između Višeg suda u Beogradu i Apelacionog suda u Beogradu, u sednici veća održanoj dana 11.03.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za odlučivanje o žalbi tužene izjavljenoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 br. 2394/18 od 16.05.2019. godine NADLEŽAN je Viši sud u Beogradu.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2394/18 od 16.05.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana je tužena da tužiocu na ime nezakonitog rada organa isplati iznos od 41.073,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 03.07.2018. godine pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade troškova postupka isplati iznos od 34.080,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana nastupanja uslova za izvršenje presude pa do konačne isplate.
Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž br. 7699/20 od 13.01.2021. godine, sud se oglasio stvarno nenadležnim za odlučivanje o žalbi tužene izjavljenoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 br. 2394/18 od 16.05.2019. godine. Stavom drugim izreke, predmet je ustupljen Višem sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nenadležnom sudu.
Viši sud u Beogradu nije prihvatio stvarnu nadležnost, već je uz dopis Gž 43/21 od 05.02.2021. godine, spise predmeta dostavio Vrhovnom kasacionom sudu, radi odlučivanja o sukobu stvarne nadležnosti između sudova iste vrste. U obrazloženju je ukazao da iz navoda referata tužbe, kao i dokaza koji se nalaze u spisima predmeta prvostepenog suda, proizlazi da se radi o sporu radi naknade štete koju je zaposleni pretrpeo na radu, odnosno u vezi sa radom, kao i činjenice da je prvostepeni sud shodno odredbi člana 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova spise predmeta zaveo upravo u upisnik P1 (odeljenje radnih sporova) i po istom postupao do donošenja prvostepene odluke.
Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti na osnovu odredbe člana 22. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20), a u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br.116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18-US, 87/18 i 88/18-US), utvrdio da je za odlučivanje u drugom stepenu o izjavljenoj žalbi tužioca stvarno nadležan Viši sud u Beogradu.
Odredbom člana 23. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08... 88/18) propisano je da viši sud u drugom stepenu odlučuje o žalbama na odluke osnovnih sudova: na rešenja u građanskopravnim sporovima; na presude u sporovima male vrednosti. Prema odredbi člana 24. stav 1. tačka 1. Zakona, apelacioni sud odlučuje o žalbama na odluke viših sudova (tačka 1) i na presude osnovnih sudova u građanskim sporovima ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud (tačka 3).
Prema odredbi člana 468 stav 1. Zakona o parničnom postupku, sporovi male vrednosti jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi iznos od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 469. Zakona o parničnom postupku ne smatraju se sporovima male vrednosti sporovi o nepokretnostima, sporovi iz radnog odnosa i sporovi zbog smetanja državine.
U konkretnom slučaju, tužbenim zahtevom je traženo da se tužena obaveže na naknadu materijalne štete zbog nezakonitog rada državnog organa, a šteta se odnosi na isplatu poreza na dohodak građana. Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je stav Apelacionog suda u Beogradu izražen u rešenju Gž 7699/20 od 13.01.2021. godine, da se u konkretnom slučaju ne radi o radnopravnom sporu, budući da je tužilac prava iz radnog odnosa već ostvario u postupku za utvrđenje nezakonitosti rešenja o otkazu ugovora o radu i naknadi neisplaćenih zarada, a da se u konkretnom parničnom postupku traži naknada materijalne štete zbog utvrđenog poreza na dohodak građana za 2017. godinu. Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2394/18 od 16.05.2019. godine, odlučeno je o zahtevu tužioca za isplatu iznosa od 41.073,00 dinara na ime naknade štete zbog nezakonitog rada državnog organa, te je prvostepena odluka doneta u sporu male vrednosti prema članu 468. Zakona o parničnom postupku. Prema tome, na osnovu odredbe člana 23. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova i člana 4. stav 1. tačka 1. Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, za odlučivanje o žalbi izjavljenoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 br. 2394/18 od 16.05.2019. godine, nadležan je Viši sud u Beogradu.
Iz navedenih razloga je primenom odredbe člana 22. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
