.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 130/2023
22.03.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca Udruženje „Književna omladina Srbije“ sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Ljubiša Blažić, advokat iz ..., protiv tužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Mladen Simić, advokat iz ..., radi naknade materijalne štete, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Osnovnog suda u Aranđelovcu i Višeg suda u Beogradu, u sednici održanoj 22.03.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za suđenje u ovoj pravnoj stvari, stvarno i mesno NADLEŽAN JE Prvi osnovni sud u Beogradu.
O b r a z l o ž e nj e
Tužilac je 07.02.2020. godine podneo tužbu Osnovnom sudu u Aranđelovcu protiv tužene, radi naknade materijalne štete u iznosu od 300.000,00 dinara, zbog povrede poslovnog ugleda, u tužbi navodeći da je ...2015. godine objavljen članak pod nazivom „...“ na internet serveru www. ... . ... pod nazivom „...“. Po prijemu odgovora na tužbu, Osnovni sud u Aranđelovcu se rešenjem P 51/22 od 03.03.2022. godine, oglasio mesno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari, a po pravnosnažnosti rešenja predmet je ustupio Prvom osnovnom sudu u Beogradu. U obrazloženju je navedeno da je tuženi istakao prigovor mesne nenadležnosti u smislu članova 38. i 39. ZPP jer tužena ima prebivalište u Beogradu, a takođe je i sedište tužioca na području Beograda.
Prvi osnovni sud je u prilogu akta P 6780/2022 od 13.06.2022. godine spise vratio Osnovnom sudu u Aranđelovcu radi ocene ispunjenosti uslova za ispravku rešenja od 03.03.2022. godine i to u pogledu stvarne nenadležnosti prvostepenog suda, uz napomenu da je za suđenje u sporovima u vezi sa Zakonom o javnom informisanju i medijima stvarno nadležan Viši sud, nakon čega se Osnovni sud u Aranđelovcu rešenjem P 462/22 od 30.06.2022. godine, oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i po pravnosnažnosti rešenja spise predmeta je dostavio Višem sudu u Beogradu.
Viši sud u Beogradu nije prihvatio stvarnu nadležnost, pa je predmet u prilogu akta P 1636/22 od 06.01.2023. godine dostavio Vrhovnom kasacionom sudu radi rešavanja sukoba nadležnosti.
Rešavajući nastali sukob nadležnosti, na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Sl.glasnik RS“, broj 116/08... 88/18) i člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Sl.glasnik RS“, broj 72/11... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da je za postupanje u ovom predmetu stvarno i mesno nadležan Prvi osnovni sud u Beogradu.
Odredbom člana 22. stav 2. Zakona o uređenju sudova propisano je da osnovni sud u prvom stepenu sudi u građanskopravnim sporovima ako za pojedine od njih nije nadležan drugi sud i vodi izvršne i vanparnične postupke za koje nije nadležan neki drugi sud, a članom 23. stav 1. tačka 7. istog zakona propisano je da viši sud u prvom stepenu, između ostalog, sudi u građansko- pravnim sporovima kad vrednost predmeta spora omogućuje izjavljivanje revizije; u sporovima o objavljivanju ispravke informacije i odgovora na informaciju zbog povrede zabrane govora mržnje, zaštite prava na privatni život, odnosno prava na lični zapis, propuštanja objavljivanja informacije i naknadi štete u vezi sa objavljivanjem informacije.
Odredbom člana 1. Zakona o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS“, broj 83/14, 58/15) propisano je da se javno informisanje ostvaruje putem medija; članom 2. da pravila o javnom informisanju obezbeđuju i štite iznošenje, primanje i razmenu informacija, ideja i mišljenja putem medija u cilju unapređivanja vrednosti demokratskog društva, sprečavanja sukoba i očuvanja mira, istinitog, blagovremenog, verodostojnog i potpunog informisanja i omogućavanja slobodnog razvoja ličnosti.
Odredbom člana 29. istog zakona propisano je da je medij sredstvo javnog obaveštavanja koje rečima, slikom, odnosno zvukom prenosi urednički oblikovane informacije, ideje i mišljenja i druge sadržaje namenjene javnoj distribuciji i neodređenom broju korisnika (stav 1), da se pod medijem u smislu ovog zakona naročito podrazumevaju dnevne i periodične novine, servis novinske agencije, radio-program i televizijski program i elektronska izdanja tih medija, kao i samostalna elektronska izdanja (uređivački oblikovane internet stranice ili internet portali), a koji su registrovani u Registru medija, u skladu sa ovim zakonom (stav 2). Odredbom člana 30. stav 2. propisano je da mediji, u smislu ovog zakona nisu: platforme, poput internet foruma, društvenih mreža i drugih platformi koje omogućavaju slobodnu razmenu informacija, ideja i mišljenja njenih članova, niti bilo koja druga samostalna elektronska publikacija, poput blogova, veb-prezentacija i sličnih elektronskih prezentacija, osim ako nisu registrovane u Registru medija, u skladu sa ovim zakonom.
Dakle, iz izloženog proizilazi da je blog samostalna elektronska publikacija, koji ako nije registrovan u registru medija u skladu sa Zakonom o informisanju, nije medij (član 30. stav 2. Zakona o javnom informisanju i medijima). S obzirom na to, zaštita u vezi nanete povrede poslovnog ugleda ostvaruje se po opštim pravilima imovinskog prava (ZOO), a ne po posebnom zakonu (Zakon o javnom informisanju i medijima). Citirani zakon kao lex specialis u odnosu na opšta pravila imovinskog prava imao je za cilj prevashodno zaštitu novinara (isključenje prezumpcije krivice novinara i pravila o novinarskoj pažnji u cilju poboljšanja njihovog položaja).
Kako je Viši sud u Beogradu nadležan da sudi za teritoriju Republike Srbije (u skladu sa članom 4. stav 2. Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava) u parnicama u kojima ima osnova za primenu Zakona o javnom informisanju i medijima što u konkretnom slučaju nije situacija, budući da se blog (na internet serveru www. ... . ... pod nazivom „...“) povodom čijeg objavljivanja tužilac traži naknadu štete ne smatra medijem u smislu Zakona o javnom informisanju i medijima, te kako je vrednost predmeta spora od 300.000,00 dinara ispod cenzusa za izjavljivanje revizije u smislu odredbe člana 403. stav 3. ZPP, to je u smislu odredbe člana 22. stav 2. Zakona o uređenju sudova za suđenje u ovoj pravnoj stvari, stvarno i mesno nadležan osnovni sud.
Kako tužena ima prijavljeno prebivalište na adresi koja je na teritoriji gradske opštine Zvezdara, za koju je članom 3. stav 1. tačka 4. Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), određena nadležnost Prvog osnovnog suda u Beogradu, to je na osnovu iznetog, primenom člana 22. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
