.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 153/2020
16.07.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz ..., čiji je punomoćnik Petronije Paunović advokat iz ..., protiv tužene VV iz ..., čiji je punomoćnik Tatjana Stamenković advokat iz ..., radi iseljenja, rešavajući o sukobu stvarne nadležnosti između Apelacionog suda u Nišu i Višeg suda u Leskovcu, u sednici veća održanoj dana 16.07.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za suđenje u ovom sporu STVARNO JE NADLEŽAN Viši sud u Leskovcu.
O b r a z l o ž e nj e
Apelacioni sud u Nišu se, rešenjem Gž 3392/2019 od 18.07.2019. godine, oglasio stvarno nenadležnim za odlučivanje o žalbi tužene izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Lebanu P 1014/18 od 03.04.2019. godine i odlučio da predmet dostavi Višem sudu u Leskovcu, kao stvarno nadležnom sudu.
Viši sud u Leskovcu nije prihvatio stvarnu nadležnost i, smatrajući da je za suđenje u ovom sporu stvarno nadležan sud koji mu je predmet ustupio, izazvao je sukob nadležnosti.
Rešavajući nastali sukob nadležnost, na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova i člana 22. stav 1. Zakona o parničnom postupku (ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da je za suđenje u ovom sporu stvarno nadležan Viši sud u Leskovcu.
Označeni sudovi ne prihvataju nadležnost za odlučivanje o žalbi koju je tužena izjavila protiv presude Osnovnog suda u Lebanu P 1014/18 od 03.04.2019. godine. Navedenom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu za iseljenje tužene sa svim licima i stvarima iz prostorija koje koristi u porodičnoj stambenoj zgradi i njihovu predaju tužiocima kao vlasnicima zgrade. Ovaj tužbeni zahtev postavljen je u tužbi, u kojoj su tužioci vrednost predmeta spora odredili iznosom od 15.000,00 dinara. Presuda prvostepenog suda sadrži pouku o pravnom leku da je dozvoljena žalba Apelacionom sudu u Nišu.
Zakonom o uređenju sudova propisano je da o žalbama na presude osnovnih sudova u građanskopravnim sporovima odlučuje apelacioni sud, osim o žalbama na presude u sporovima male vrednosti, o kojima odlučuje viši sud (član 24. stav 1. tačka 3. u vezi člana 23. stav 2. tačka 3).
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac naveo u tužbi ne prelazi iznos iz stav prvog tog člana.
U konkretnom slučaju, predmet tužbenog zahteva je iseljenje tuženih iz prostorija u porodičnoj stambenoj zgradi tužilaca i predaju tih prostorija u posed tužiocima. Radi se o činidbi, a ne o sporu povodom nepokretnosti. Predmet spora o nepokretnosti bilo bi utvrđenje, prestanak ili promena nekog prava na nepokretnosti, a tužbeni zahtev se u tom slučaju usmerava samo prema nosiocu tog prava.
Tužioci su u tužbi odredili vrednost predmeta spora iznosom od 15.000,00 dinara. Navedena vrednost predmeta spora ne prelazi iznos iz člana 468. stav 1. ZPP. Zato se radi o sporu male vrednosti, tako da je za postupanje po žalbi protiv presude osnovnog suda donete u tom sporu stvarno nadležan Viši sud u Leskovcu kao neposredno viši u odnosu na osnovni sud.
Iz navedenih razloga je primenom člana 22. stav 1. ZPP, odlučeno kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
