Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca Preduzeće „Strela DOO Klajić“, Donje Sinkovce, čiji je punomoćnik Borivoje Kocić, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandra Polić-Stanković, advokat iz ..., radi zauzeća, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Apelacionog suda u Nišu i Višeg suda u Leskovcu, na sednici održanoj 20.05.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

Za odlučivanje o žalbi protiv presude Osnovnog suda u Lebanu P 202/16 od 19.03.2019. godine, STVARNO JE NADLEŽAN Viši sud u Leskovcu.

O b r a z l o ž e nj e

Viši sud u Leskovcu se rešenjem Gž 1987/19 od 02.07.2019.godine, oglasio stvarno nenadležnim za odlučivanje po žalbi tužioca i spise predmeta dostavio Apelacionom sudu u Nišu, kao stvarno nadležnom sudu.

Apelacioni sud u Nišu nije prihvatio ustupljenu nadležnost, pa je spise uz akt Gž 3518/19 od 27.04.2020. godine, dostavio Vrhovnom kasacionom sudu, radi rešavanja sukoba nadležnosti.

Rešavajući negativni sukob nadležnosti na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Sl.glasnik RS“ br.116/08, ... 101/11 i 87/18) i člana 22. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je za odlučivanje stvarno nadležan Viši sud u Leskovcu.

Prema stanju u spisima, postupajući po tužbi tužioca, prvostepeni sud je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu preda u državinu nepokretnost bliže opisanu u izreci, pošto prethodno sa iste ukloni zasade i istu očisti, kao i da se obaveže tuženi da tužiocu isplati iznos od 187.502,35 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, počev od dana presuđenja, do isplate. Protiv navedene presude, tužilac je izjavio žalbu Višem sudu u Leskovcu, koji se, nakon što su mu spisi dostavljeni radi odlučivanja o žalbi, oglasio stvarno nenadležnim za postupanje, s pozivom na odredbu člana 17. stav 1. u vezi člana 469. Zakona o parničnom postupku, i odredbu člana 24. stav 1. tačka 3. Zakona o uređenju sudova, smatrajući da se ne radi o sporu male vrednosti.

Odredbom člana 23. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova, propisano je da viši sud u drugom stepenu odlučuje o žalbama na odluke osnovnih sudova i to: na rešenja u građanskopravnim sporovima, na presude u sporovima male vrednosti i na odluke u vanparničnim postupcima, dok je odredbom člana 24. stav 1. tačka 3. istog Zakona, predviđeno da apelacioni sudovi odlučuju o žalbama na presude osnovnih sudova u građanskim sporovima, ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud.

Zakonom o parničnom postupku, članom 28. propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Članom 33. stavom 1. propisano je da ako se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, a tužilac u tužbi navede da pristaje da umesto ispunjenja tog zahteva primi određeni novčani iznos, kao vrednost predmeta spora uzeće se taj iznos.

U konkretnom slučaju, ne radi se o sporu o nepokretnostima u smislu člana 469. ZPP-a, već se raspravlja o zahtevu koji je kondemnatorne i imovinsko pravne prirode - traži se činidba, tj. predaja nepokretnosti u državinu tužiocu, a tužilac traži i isplatu iznosa od 187.502,35 dinara. Vrednost tog zahteva izražena u novcu u momentu podnošenja tužbe predstavlja vrednost predmeta spora. Spor sa ovakvim zahtevom ne predstavlja spor o nepokretnosti, kako to pogrešno nalazi Viši sud u Leskovcu, jer sporovi o nepokretnostima podrazumevaju sporove o utvrđenju, zasnivanju i prestanku prava svojine i drugih stvarnih prava na nepokretnosti. Okolnost što se tužbom traži predaja parcele u državinu, ne utiče na drugačiju ocenu pravne prirode tužbenog zahteva, jer takav zahtev ne podrazumeva utvrđenje bilo kog prava na nepokretnosti, već samo činjenicu koja predstavlja osnov za isplatu tražene naknade. Imajući ovo u vidu, kao i da sporovi radi isplate bilo kog vida naknade u vezi nepokretnosti, nisu izuzeti iz pravila o sporovima male vrednosti, to se ocena da li se radi o sporu male vrednosti, ceni upravo u skladu sa odredbom člana 468. stav 1. ZPP.

Tužba u ovoj pravnoj stvari, podneta je 31.03.2016. godine, a žalbom se pobija vrednost spora od 187.502,35 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 3.000 evra. To znači da se radi o žalbi na presudu u sporu male vrednosti, u smislu člana 468. stav 1. ZPP, pa primenom člana 23. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Viši sud u Leskovcu stvarno nadležan za odlučivanje o žalbi na prvostepenu presudu.

Iz navedenih razloga, na osnovu odredbe člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić