Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 185/2021
07.04.2021. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Slavoljub Gajić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o sukobu nadležnosti između Prvog osnovnog suda u Beogradu i Privrednog suda u Beogradu, u sednici održanoj 07.04.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

Za suđenje u sporu za naknadu imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, NADLEŽAN je Prvi osnovni sud u Beogradu.

O b r a z l o ž e nj e

Tužioci su Prvom osnovnom sudu u Beogradu, dana 16.03.2021.godine, podneli tužbu za naknadu imovinske štete u visini priznatih potraživanja u stečajnom postupku a zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Beogradu St 112/10, u smislu člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Prvi osnovni sud u Beogradu se rešenjem Prr1 br 1/21 od 21.01.2021. godine, oglasio stvarno nenadležnim i spise dostavio Privrednom sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu.

Privredni sud u Beogradu nije prihvatio svoju nadležnost, već je aktom P 2484/2021 od 19.03.2021. godine, spise dostavio Vrhovnom kasacionom sudu radi rešavanja nastalog sukoba nadležnosti.

Rešavajući nastali sukob stvarne nadležnosti na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova i člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da je za postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Prvi osnovni sud u Beogradu.

Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/2015), predviđa mogućnost da se zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku podnesu dve vrste tužbi u parničnom postupku-tužba za novčano obeštećenje i tužba za naknadu imovinske štete. Odredbama 26-28 taj zakon propisuje pretpostavke za podnošenje tužbe za novčano obeštećenje, postupak po toj tužbi, stvarnu i mesnu nadležnost sudova da po njoj postupaju; a novčano obeštećenje po predmetu priznaje se u visini od 300 do 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti (član 30. stav 1.) kao i da u tom postupku revizija nije dozvoljena. Tužba za naknadu materijalne štete posebno je regulisana odredbama člana 31. pododeljka 8. glave III Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji propisuje rok u kome se može podneti tužba za naknadu imovinske štete, merodavno pravo koje se primenjuje na osnov i visinu naknade imovinske štete, ali ne i pravila koje sud primenjuje u postupku po ovoj tužbi. Prema Zaključku usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 19.06.2018. godine, u sporu za naknadu imovinske štete izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku, u zavisnosti od visine postavljenog tužbenog zahteva primenjuju se odgovarajuća pravila postupka (za sporove male vrednosti, odnosno opšteg parničnog postupka).