.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 19/2021
21.01.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici Fonda za razvoj Republike Srbije iz Niša, čiji je punomoćnik Ivan Ćalović, advokat iz Čačka, protiv tužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Nenad Manić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Privrednog suda u Beogradu i Osnovnog suda u Bujanovcu, na sednici održanoj 21.01.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za postupanje u ovom predmetu, STVARNO JE NADLEŽAN Osnovni sud u Bujanovcu.
O b r a z l o ž e nj e
Osnovni sud u Bujanovcu, rešenjem Ipv. „Iv“ 12/20 od 17.06.2020. godine, usvojio je prigovor tužene kao izvršnog dužnika, izjavljen protiv rešenja tog suda Iiv 80/18 od 24.12.2018. godine (stav prvi izreke), stavio van snage rešenje tog suda Iiv 80/18 od 24.12.2018. godine, u delu kojim je određeno izvršenje, ukinuo sve sprovedene izvršne radnje (stav drugi izreke) i odlučio da će se postupak nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga pred Privrednim sudom u Beogradu, kao nadležnom (stav treći izreke). U obrazloženju je ukazao, da ugovor o dugoročnom kreditu broj .... od 09.07.2009. godine zaključen između parničnih stranaka, sadrži sporazum o mesnoj nadležnosti u slučaju spora po ovom ugovoru Trgovinskog suda u Beogradu (član 7. istog). Zatim, kako je izvršni dužnik uložio prigovor na doneto rešenje o izvršenju, to je odlučio da će se postupak po prigovoru nastaviti kao parnični postupak i predmet ustupiti na nadležnost sudu prema sporazumu parničnih stranaka.
Privredni sud u Beogradu, nije prihvatio nadležnost, već je uz dopis P 134/2021 od 11.01.2021. godine, spise predmeta dostavio Vrhovnom kasacionom sudu, radi odlučivanja o sukobu stvarne nadležnosti između sudova razne vrste. U obrazloženju je ukazao, da u konkretnoj situaciji nisu ispunjeni uslovi za zasnivanje nadležnosti privrednog suda, s obzirom na to da tužena nije privredni subjekat već fizičko lice. Zatim, da, iako je ugovorom o investicionom kreditu postignut sporazum o nadležnosti Trgovinskog suda u Beogradu, da je to bez značaja, s obzirom na to da stranke imaju mogućnost da se sporazumeju samo o mesnoj nadležnosti, shodno članu 65. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti na osnovu odredbe člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20), a u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18-US, 87/18 i 88/18 - US), utvrdio da je za postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Osnovni sud u Bujanovcu.
Inicijalni akt, predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave (menice) je 20.12.2018. godine podnet Osnovnom sudu u Bujanovcu, radi namirenja novčanog potraživanja u iznosu od 2.628.480,71 dinara, zajedno sa zakonskom zateznom kamatom i troškovima izvršnog postupka. Tužilac kao izvršni poverilac je u predlogu označen kao Fond za razvoj Republike Srbije, a tužena kao izvršni dužnik AA. Uz predlog je priložen i ugovor o dugoročnom kreditu broj ...., zaključen 09.07.2009. godine, između tužioca i tužene AA kao osnivača radnje „... - ...“ iz ... . Odredbom člana 7. navedenog ugovora je predviđeno, da u slučaju spora po ovom ugovoru, ugovorena je nadležnost Trgovinskog suda u Beogradu. Na verodostojnoj ispravi – menici kao trasant potpisana je AA. Osnovni sud u Bujanovcu, rešenjem o izvršenju Iiv 80/18 od 24.12.2018. godine, usvojio je predloženo izvršenje i odredio troškove izvršenja u iznosu od 19.800,00 dinara. Tužena kao izvršni dužnik je protiv navedenog rešenja izjavila prigovor. Prema izvodu iz Agencije za privredne registre od 17.12.2018. godine, „...“ AA PR iz ... je brisana iz registra 27.11.2013. godine.
Odredbom člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova je propisano, da, privredni sud u prvom stepenu sudi u sporovima između domaćih i stranih privrednih društava, preduzeća, zadruga i preduzetnika i njihovih asocijacija (privredni subjekti), u sporovima koji nastanu između privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subjekata, kao i kad je u navedenim sporovima jedna od stranaka fizičko lice ako je sa strankom u odnosu materijalnog suparničarstva.
Odredbom člana 65. stav 1. ZPP je propisano da, ako zakonom nije propisana isključiva mesna nadležnost nekog suda, stranke mogu da se sporazumeju da im u prvom stepenu sudi sud koji nije mesno nadležan, pod uslovom da je taj sud stvarno nadležan.
Odredbom člana 93. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“ br. 106/15, 106/16 – autentično tumačenje i 113/17 – autentično tumačenje), koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 167. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“ broj 54/19) je propisano da, ako sud usvoji prigovor, veće stavlja van snage deo rešenja kojim su određeni sredstvo i predmet izvršenja i ukida sprovedene radnje. Posle pravnosnažnosti rešenja o usvajanju prigovora postupak se dalje nastavlja kao po prigovoru protiv platnog naloga, ako sud za to nije stvarno ili mesno nadležan, spisi predmeta odmah se dostavljaju nadležnom sudu.
Kako je u konkretnoj situaciji tužena u inicijalnom aktu, predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave (menice), označena kao izvršni dužnik AA, dakle, fizičko lice koje je i na istoj menici označeno kao izdavalac menice, trasant, dok je ugovor o dugoročnom kreditu koji sadrži sporazum u stvarnoj nadležnosti Trgovinskog suda u Beogradu, zaključen između tužioca i AA kao osnivača „... - ...“ PR. iz ..., to nisu ispunjeni subjektivni uslovi za zasnivanje stvarne nadležnosti Privrednog suda u Beogradu iz odredbe člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova, zbog čega je za dalje postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Osnovni sud u Bujanovcu, na osnovu odredbe člana 22. stav 2. Zakona o uređenju sudova.
Prema tome, to se sporazum iz ugovora o dugoročnom kreditu odnosi na tuženu kao preduzetnika, a ne kao fizičko lice.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 22. stav 2. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
