.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 195/2022
14.04.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Miodrag Ignjatović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz sela ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Milisav Đorđević, advokat iz ..., radi zaštite od štetnih imisija, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Apelacionog suda u Nišu i Višeg suda u Pirotu, na sednici održanoj 14.04.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za odlučivanje o žalbi tužioca, izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Pirotu P 541/20 od 24.03.2021. godine, STVARNO JE NADLEŽAN Viši sud u Pirotu.
O b r a z l o ž e nj e
Osnovni sud u Pirotu, presudom P 541/20 od 24.03.2021. godine, odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se tuženi kao vlasnik poljskog klozeta na parceli broj ... KO ..., obaveže da otkloni ovaj izvor štetnih imisija u roku od osam dana od dana prijema prepisa presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav prvi izreke). Obavezao je tužioca da isplati tuženom na ime troškova parničnog postupka iznos od 28.500,00 dinara, u roku od osam dana od prijema prepisa presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav drugi izreke).
Protiv navedene presude, tužilac je izjavio žalbu.
Viši sud u Pirotu, rešenjem Gž 459/21 od 25.02.2022. godine, oglasio se stvarno nenadležnim za odlučivanje o žalbi tužioca, izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Pirotu P 541/20 od 24.03.2021. godine i spise predmeta ustupio Apelacionom sudu u Nišu, kao stvarno nadležnom sudu. U obrazloženju je ukazao, da je u konkretnoj situaciji tužba podneta 30.06.2020. godine, radi otklanjanja izvora štetnih imisija sa nepokretnosti tuženog na nepokretnosti tužioca, da je kao vrednost predmeta spora u tužbi označen iznos od 10.000,00 dinara i da se postupak vodio po opštim pravilima Zakona o parničnom postupku. Zatim, kako se radi o sporu o nepokretnosti, po tužbi radi stvarno-pravne zaštite od imisija, koja se ostvaruje putem negatorne tužbe iz člana 42. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, da se ne radi o sporu male vrednosti, zbog čega je na osnovu odredbe člana 23. stav 2. tačka 3, a u vezi odredbe člana 24. stav 1. tačka 3. Zakona o uređenju sudova i odredbe člana 17. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u izreci rešenja.
Apelacioni sud u Nišu, nije prihvatio stvarnu nadležnost, već je uz dopis Gž 835/22 od 24.03.2022. godine, spise predmeta dostavio Vrhovnom kasacionom sudu radi odlučivanja o sukobu stvarne nadležnosti između sudova iste vrste. U obrazloženju je ukazao da se u konkretnoj situaciji radi o tužbenom zahtevu radi činidbe, a ne o sporu o nepokretnosti, s obzirom na to da se tužbenim zahtev ne ustanovljuju, niti menjaju stvarna prava, zbog čega nije stvarno nadležan za odlučivanje o izjavljenoj žalbi. Zatim, kako je predmet tužbenog zahteva činidba i vrednost predmeta spora označena u tužbi u iznosu od 10.000,00 dinara, da se radi o sporu male vrednosti, zbog čega je za odlučivanje o izjavljenoj žalbi, stvarno nadležan Viši sud u Pirotu, na osnovu odredbe člana 23. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova.
Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti na osnovu odredbe člana 22. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13 - US, 74/13 - US, 55/14, 87/18 i 18/20), a u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br.116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18 - US, 87/18 i 88/18-US), utvrdio da je Viši sud u Pirotu stvarno nadležan za odlučivanje u drugom stepenu o izjavljenoj žalbi tužioca.
Tužba je podneta 30.06.2020. godine. U tužbi i uvodu prvostepene presude je označena vrednost predmeta spora u iznosu od 10.000,00 dinara.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP je propisano da, sporovi male vrednosti jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom stav 4. ovog člana, da, kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2).
Odredbom člana 469. ZPP je propisano da, ne smatraju se sporovima male vrednosti, sporovi o nepokretnostima, sporovi iz radnog odnosa i sporovi zbog smetanja državine.
Kako je u konkretnoj situaciji pobijanom pravnosnažnom presudom odlučeno o tužbenom zahtevu kojim je traženo da se otkloni izvor štetnih imisija sa predmetne nepokretnosti tuženog, to se radi o tužbenom zahtevu radi određene činidbe, što ne predstavlja spor u vezi nepokretnosti. Naime, sporom o nepokretnosti smatra se spor radi utvrđenja određenih svojinskopravnih zahteva o nepokretnosti i u toj situaciji se takav spor ne može smatrati sporom male vrednosti na osnovu člana 469. ZPP.
Prema tome, kako vrednost predmeta spora u iznosu od 10.000,00 dinara očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, 30.06.2020. godine, to se radi o sporu male vrednosti, zbog čega je za odlučivanje o izjavljenoj žalbi tužioca protiv pobijane prvostepene presude stvarno nadležan Viši sud u Pirotu, na osnovu odredbe člana 23. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 22. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
