Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca „Put slobode“ d.o.o. iz Požege, čiji je punomoćnik Dragan Todorović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Visoki savet sudstva, Privredni sud u Pančevu, čiji je zastupnik Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi naknade imovinske štete, odlučujući o sukobu nadležnosti između Višeg suda u Užicu i Osnovnog suda u Pančevu, na sednici održanoj 11.06.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

Za postupanje u ovom predmetu, stvarno i mesno je NADLEŽAN Viši sud u Užicu.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Pančevu, rešenjem Prr1 337/2019 od 18.10.2019. godine, ispravljenim rešenjem tog suda Prr1 337/2019 od 22.10.2019. godine, oglasio se stvarno nenadležnim za postupanje u ovom predmetu i odlučio da po pravnosnažnosti rešenja spise predmeta ustupi Višem sudu u Užicu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu. U obrazloženju je ukazao, da je tužena u odgovoru na tužbu od 11.10.2019. godine između ostalog istakla i prigovor stvarne nenadležnosti Osnovnog suda u Pančevu, pa kako vrednost predmeta spora u konkretnoj situaciji iznosi 11.123.256,28 dinara, (na dan podnošenja tužbe iznos od 94.497,12 evra), to u smislu odredbe člana 23. stav 1. tačka 7. Zakona o uređenju sudova, a u vezi odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, Osnovni sud u Pančevu nije stvarno nadležan za postupanje u ovom predmetu, već je stvarno nadležan Viši sud. Zatim, kako je sedište tužioca u Požegi, to je shodno odredbi člana 28. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, a u vezi odredbe člana 4. stav 1. tačka 23. Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, odlučio kao u izreci rešenja.

Viši sud u Užicu, nije prihvatio nadležnost, već je uz dopis Prr 1/20 od 27.05.2020. godine, spise predmeta dostavio Vrhovnom kasacionom sudu radi odlučivanja o sukobu nadležnosti između sudova iste vrste. U obrazloženju je ukazao, da je tužilac podnošenjem tužbe Osnovnom sudu u Pančevu izabrao mesno nadležan sud. Zatim, kako je Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda donelo zaključak (usvojen na sednici održanoj 19.06.2018. godine), da je u sporu za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u zavisnosti od visine postavljenog tužbenog zahteva, mogu biti primenjena kako pravila o postupku u sporovima male vrednosti, tako i pravila opšteg parničnog postupka, da je stvarno i mesno nadležan da postupa u ovom predmetu Viši sud u Pančevu. Pored toga, da zakonski zastupnik tužene nije imao pravni interes za isticanje prigovora mesne nenadležnosti, jer Državno pravobranilaštvo zastupa državu pred svim sudovima, da se osnovni sud nije mogao oglasiti mesno nenadležnim po službenoj dužnosti u roku iz člana 19. stav 1. Zakona o parničnom postupku i predložio da se odredi kao stvarno nadležan Viši sud u Pančevu.

Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o nastalom sukobu mesne nadležnosti, na osnovu odredbi člana 21. stav 1. i 22. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS'“ br.72/11, 49/13 - US, 74/13 – US, 55/14, 87/18 i 18/20), a u vezi odredbi člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova (“Službeni glasnik RS“ 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18 – US, 87/18 i 88/18 - US), utvrdio da je za postupanje u ovom predmetu stvarno i mesno nadležan Viši sud u Užicu.

Tužba je 09.08.2019. godine podneta Osnovnom sudu u Pančevu, sa tužbenim zahtevom da se obaveže tužena da isplati tužiocu na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, iznos nenaplaćenog potraživanja u postupku stečaja St 89/2010 pred Privrednim sudom u Pančevu u iznosu od 11.123.256,28 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 11.06.2010. godine, kao dana kojim je utvrđen konačan iznos potraživanja tužioca, pa do konačne isplate, umanjen za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu, a koji iznos će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova.

Odredbom člana 19. stav 2. ZPP, je propisano, da, ako se tužba ne dostavlja tuženom na odgovor, sud će po službenoj dužnosti da se oglasi mesno nenadležnim u roku od osam dana od dana prijema tužbe. Odredbom člana 472. stav 1. ZPP je propisano, da, u postupku o sporovima male vrednosti ne dostavlja se tužba tuženom na odgovor.

Odredbom člana 27. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS, broj 40/15) je propisano, da, nezavisno od vrste i visine tužbenog zahteva, u postupku pred sudom shodno se primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti iz zakona kojim se uređuje parnični postupak. Odredbom člana 28. stav 1. ovog zakona, da, za odlučivanje po tužbi mesno je nadležan osnovni sud na čijem području tužilac ima prebivalište, boravište ili sedište. Odredbom stava 2. ovog člana, da, ako tužilac nema prebivalište, boravište ili sedište u Republici Srbiji, mesno je nadležan osnovni sud koji ima sedište u mestu sedišta suda koji je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku.

U sporu za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u zavisnosti od visine postavljenog tužbenog zahteva, mogu biti primenjena kako pravila o postupku u sporovima male vrednosti, tako i pravila opšteg parničnog postupka (zaključek usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 19.06.2018. godine).

Kako se prema Zakonu o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, u postupku po tužbi radi novčanog obeštećenja, primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti iz Zakona o parničnom postupku, u kome visina postavljenog tužbenog zahteva ne prelazi iznos od 3.000 evra u smislu odredbe člana 468. ZPP, to se osnovni sud može po službenoj dužnosti oglasiti mesno nenadležnim, kao i povodom prigovora tuženog. Međutim, kako shodna primena odredbi o sporovima male vrednosti nije obavezna i u postupku po tužbi za naknadu imovinske (materijalne) štete, to je za dalje postupanje u ovom predmetu stvarno i mesno nadležan Viši sud u Užicu, s obzirom na vrednost predmeta spora, na osnovu odredbe člana 23. stav 1. tačka 7. Zakona o uređenju sudova, a u vezi odredbe člana 403. stav 3. ZPP i zato što na njegovom području tužilac ima sedište (prema navodima tužbe Požega, ulica Knjaza Miloša broj 138), na osnovu odredbe specijalnog propisa člana 28. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, a u vezi odredbe člana 4. stav 1. tačka 23. Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava („Službeni glasnik RS“ broj 101/13).

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbi člana 21. stav 1. i 22. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić