Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 208/2021
08.04.2021. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parničnom postupku tužioca Sindikat radnički pokret iz Beograda, protiv tuženog JKP Gradsko saobraćajno preduzeće „Beograd“ iz Beograda, radi isplate, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Privrednog suda u Beogradu i Višeg suda u Beogradu, na sednici održanoj 08.04.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

Za postupanje u ovom predmetu, STVARNO JE NADLEŽAN Viši sud u Beogradu.

O b r a z l o ž e nj e

Viši sud u Beogradu, rešenjem P1 5/21 od 02.02.2021. godine, oglasio se stvarno nenadležnim za postupanje u ovom predmetu i odlučio da po pravnosnažnosti rešenja spise predmeta ustupi Privrednom sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu. U obrazloženju je ukazao, da, kako se radi o sporu između tužioca kao pravnog lica i tuženog kao privrednog subjekta u obavljanju delatnosti privrednog subjekta, da je za postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Privredni sud u Beogradu, na osnovu odredbe člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova.

Privredni sud u Beogradu, nije prihvatio stvarnu nadležnost, već je uz dopis P 2974/21 od 29.03.2021. godine, spise predmeta dostavio Vrhovnom kasacionom sudu, radi odlučivanja o sukobu stvarne nadležnosti između sudova razne vrste. U obrazloženju je ukazao, da se u konkretnoj situaciji radi o parnici između tužioca kao drugog pravnog lica i tuženog kao privrednog subjekta, koja ne proizilazi iz obavljanja delatnosti tuženog kao privrednog subjekta, već iz obavljanja sindikalne delatnosti tužioca, kao drugog pravnog lica, zbog čega smatra da je za postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Prvi osnovni sud u Beogradu, na čijoj se teritoriji nalazi sedište tuženog (Stari Grad), a na osnovu odredbi člana 40. Zakona o parničnom postupku i 22. i 25. Zakona o uređenju sudova.

Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti na osnovu odredbi člana 21. i 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 - US, 74/13 - US, 55/14, 87/18 i 18/20), a u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18 - US, 87/18 i 88/18 - US), utvrdio da je za postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Viši sud u Beogradu.

Tužba je podneta 29.01.2021. godine. U tužbi je označena vrednost predmeta spora u iznosu od 10.000,00 dinara. Predmet tužbenog zahteva je uplata iznosa od 10.000,00 dinara za period od 01.01.2018. godine do 01.11.2018. godine na osnovu prevencije radne invalidnosti, sa traženom zakonskom zateznom kamatom. Prema navodima tužbe, tužilac je jedan od registrovanih sindikata kod tuženog i po tom osnovu ostvaruje sva prava i obaveze predviđena zakonskim i podzakonskim aktima. Zatim, da sindikalno pravo, a koje je obaveza poslodavca predviđena članom 36. Kolektivnog ugovora tuženog iz 2015. godine, kojom odredbom je bilo propisano da u cilju prevencije radne invalidnosti poslodavac je dužan da izdvaja sredstva od 0,20% (bruto II) na masu sredstava isplaćenih na ime zarade za svaki mesec za prevenciju radne invalidnosti, a zaposleni su dužni da istu koriste u skladu sa kriterijumima koje utvrdi poslodavac i reprezentativni sindikat kod poslodavca.

Odredbom člana 23. stav 1. tačka 8. Zakona o uređenju sudova je propisano da, viši sud u prvom stepenu sudi, između ostalog i u sporovima povodom kolektivnih ugovora, ako spor nije rešen pred arbitražom.

Odredbom člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova, je propisano da, privredni sud u prvom stepenu sudi u sporovima između domaćih i stranih privrednih društava, preduzeća, zadruga i preduzetnika i njihovih asocijacija (privredni subjekti), u sporovima koji nastanu između privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subjekata, kao i kad je u navedenim sporovima jedna od stranaka fizičko lice ako je sa strankom u odnosu materijalnog suparničarstva.

Prema tome, u ovom parničnom postupku nisu ispunjeni subjektivni uslovi za zasnivanje stvarne nadležnosti privrednog suda iz odredbe člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova, s obzirom na to da tužilac nije privredni subjekat. Zatim, kako je predmet tužbenog zahteva uplata iznosa radi prevencije radne invalidnosti predviđena članom 36. Kolektivnog ugovora tuženog iz 2015. godine, to nisu ispunjeni ni objektivni uslovi za zasnivanje stvarne nadležnosti privrednog suda iz odredbe člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova, s obzirom na to da se ne radi o sporu tužioca kao pravnog lica u obavljanju delatnosti privrednog subjekta, već o sporu u vezi prava iz Kolektivnog ugovora tuženog.

Stoga je za dalje postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Viši sud u Beogradu, na osnovu odredbe člana 23. stav 1. tačka 8. Zakona o uređenju sudova.