.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 221/2020
25.06.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Peko J. Obradović, advokat iz ..., protiv tuženog GP „Mostogradnja“ a.d., koje zastupa Branka Milikić, advokat iz ..., radi isplate, rešavajući sukob stvarne nadležnosti između Prvog osnovnog suda u Beogradu i Privrednog suda u Beogradu, u sednici veća održanoj dana 25.06.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za postupanje u ovom predmetu STVARNO JE NADLEŽAN Prvi osnovni sud u Beogradu.
O b r a z l o ž e nj e
Prvi osnovni sud u Beogradu se rešenjem P1 435/19 od 20.05.2019. godine, oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i odlučio da po pravnosnažnosti rešenja spise predmeta ustupi Privrednom sudu u Beogradu, kao stvarno nadležnom sudu. U obrazloženju je ukazao da je nadležan za postupanje Privredni sud u Beogradu, na osnovu odredbe člana 25. stav 1. tačka 4. Zakona o uređenju sudova s obzirom da je pravnosnažnim rešenjem Privrednog suda u Beogradu Reo 14/2016 od 23.09.2016. godine, otvoren stečaj nad tuženim, potvrđeno usvajanje unapred pripremljenog plana reorganizacije tuženog, obustavljen postupak stečaja i između ostalog odlučeno o pravima i potraživanjima stečajnih poverilaca.
Privredni sud u Beogradu je postupao u ovom predmetu. Međutim, aktom P 5385/19 od 19.06.2020. godine, spise predmeta dostavio je Vrhovnom kasacionom sudu, radi odlučivanja o sukobu stvarne nadležnosti između sudova razne vrste. U obrazloženju akta ukazano je da je pravnosnažnim rešenjem Privrednog suda u Beogradu Reo 14/2016 od 23.09.2016. godine potvrđeno usvajanje unapred pripremljenog plana reorganizacije tuženog, da su tim planom obuhvaćena potraživanja poverilaca tuženog postojeća na dan 31.12.2015. godine, ne i potraživanje tužioca, koje je predmet ove parnice, jer je nastalo kasnije, a odnosi se na period od marta do avgusta 2016. godine. S tim u vezi, a kako se ne radi o potraživanju nastalom u toku ili povodom stečajnog postupka, Privredni sud u Beogradu smatra da je za suđenje u ovoj pravnoj stvari stvarno i mesno nadležan Prvi osnovni sud u Beogradu.
Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti na osnovu odredbe člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13 - US, 55/14, 87/18, 18/2020, u daljem tekstu ZPP), u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br.116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18 - US, 87/18 i 88/18 - US), utvrdio da je za postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Prvi osnovni sud u Beogradu.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 03.10.2019. godine. Predmet tužbenog zahteva je isplata novčanih potraživanja iz radnog odnosa, za period od marta do avgusta 2016. godine.
Privredni sud u Beogradu je pravnosnažnim rešenjem Reo 14/2016 od 23.09.2016. godine, otvorio stečaj nad tuženim, potvrdio usvajanje unapred pripremljenog plana reorganizacije tuženog i obustavio postupak stečaja nad tuženim.
Odredbom člana 22. stav 2. Zakona o uređenju sudova, propisano je da osnovni sud u prvom stepenu sudi u građanskopravnim sporovima ako za pojedine od njih nije nadležan drugi sud i vodi izvršne i vanparnične postupke za koje nije nadležan neki drugi sud. Odredbom stava 3. istog člana, propisano je da osnovni sud u prvom stepenu sudi u stambenim sporovima; sporovima povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa; o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa; o naknadi štete koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom; sporovima povodom zadovoljavanja stambenih potreba na osnovu rada.
Odredbom člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova, je propisano da privredni sud u prvom stepenu sudi u sporovima između domaćih i stranih privrednih društava, preduzeća, zadruga i preduzetnika i njihovih asocijacija (privredni subjekti), u sporovima koji nastanu između privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subjekata, kao i kad je u navedenim sporovima jedna od stranaka fizičko lice ako je sa strankom u odnosu materijalnog suparničarstva. Odredbom člana 25. stav 1. tačka 4. istog zakona propisano je između ostalog, da, privredni sud u prvom stepenu sudi u sporovima povodom reorganizacije, sudske i dobrovoljne likvidacije i stečaja osim sporova za utvrđenje postojanja, zasnivanja i prestanka radnog odnosa koji su pokrenuti pre otvaranja stečaja, dok je odredbom člana 25. stav 2. ovog zakona, propisano da privredni sud, između ostalog, u prvom stepenu vodi postupak stečaja i reorganizacije.
Odredbom člana 1. stav 2. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“, br.104/09, 99/11, 71/12-US, 83/14, 113/17, 44/18 i 95/18) je propisano da se stečaj, u smislu ovog zakona, sprovodi bankrotstvom ili reorganizacijom. Odredbom stava 3. ovog člana, propisano je da se pod bankrotstvom podrazumeva namirenje poverilaca iz vrednosti celokupne imovine stečajnog dužnika, odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica, a odredbom stava 4. istog člana, propisano je da se pod reorganizacijom podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije i to redefinisanjem dužničko poverilačkih odnosa, statusnim promenama dužnika ili na drugi način koji je predviđen planom reorganizacije.
Odredbom člana 160. stav 3. Zakona o stečaju je propisano da ako se unapred pripremljeni plan reorganizacije na ročištu usvoji, stečajni sudija će rešenjem istovremeno otvoriti stečajni postupak, potvrditi usvajanje unapred pripremljenog plana reorganizacije i obustaviti stečajni postupak. Odredbom člana 167. stav 4. istog zakona propisano je da pravnosnažnošću rešenja o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije u stečaju, prestaju sve posledice otvaranja stečajnog postupka, a u nazivu stečajnog dužnika briše se oznaka „u stečaju“.
Prema tome, donošenjem rešenja kojim se postupak stečaja obustavlja zbog potvrđivanja usvajanja unapred pripremljenog plana reorganizacije, stečajni postupak se obustavlja u celosti, a u odnosu na pravno lice ranijeg stečajnog dužnika, prestaju sve pravne posledice otvaranja i vođenja stečajnog postupka, zbog čega nema mesta primeni odredaba Zakona o uređenju sudova, u pogledu stvarne nadležnosti privrednog suda u sporovima povodom stečaja ili reorganizacije.
Kako su u konkretnoj situaciji tužilac i tuženi označeni kao fizičko i pravno lice, to nije ispunjen subjektivni uslov za zasnivanje stvarne nadležnosti privrednog suda iz odredbe člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova. Zatim, kako je obustavljen postupak stečaja zbog potvrđenog usvojenog unapred pripremljenog plana reorganizacije tuženog, to se ne radi o sporu ili postupku povodom stečaja ili reorganizacije iz odredbi člana 25. stav 1. tačka 4. i stav 2. Zakona o uređenju sudova, zbog čega je za dalje postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Prvi osnovni sud u Beogradu, na osnovu odredbe člana 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 22. stav 2. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
