.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 225/2021
15.04.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB i VV, svih iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Gordana Stanković, advokat iz ..., protiv tuženog GG iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Bulatović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Višeg suda u Beogradu i Apelacionog suda u Beogradu, na sednici održanoj 15.04.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za odlučivanje o žalbi tuženog, izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Lazarevcu P 510/17 od 19.02.2019. godine, stvarno je nadležan Viši sud u Beogradu.
O b r a z l o ž e nj e
Osnovni sud u Lazarevcu, presudom P 510/17 od 19.02.2019. godine, obavezao je tuženog da na ime naknade štete zbog posečene šume isplati tužiocima AA, BB i VV po 1/3 ukupnog iznosa od 461.690,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 19.02.2019. godine, kao dana presuđenja do konačne isplate, sve u roku od 15 dana od dana prijema pisanog prepisa presude. Obavezao je tuženog da naknadi tužiocima troškove parničnog postupka u iznosu od po 1/3 od 120.066,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 19.02.2019. godine kao dana presuđenja, u roku od 15 dana od dana prijema pisanog prepisa presude.
Protiv navedene presude, tuženi je izjavio žalbu.
Apelacioni sud u Beogradu, rešenjem Gž 4284/19 od 23.05.2019. godine, oglasio se stvarno nenadležnim za odlučivanje o žalbi tuženog, izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Lazarevcu P 510/17 od 19.02.2019. godine i spise predmeta ustupio Višem sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu na dalji postupak. U obrazloženju ukazao da, kako su tužioci tužbom od 28.09.2017. godine preinačene 19.02.2019. godine, tražili da se obaveže tuženi da im na ime naknade štete koju je prouzrokovao sečom šume na kojoj su tužioci suvlasnici isplati po 1/3 iznosa od 461.690,00 dinara, da vrednost svakog pojedinačnog tužbenog zahteva iznosi 153.896,66 dinara. Zatim, kako se tužioci ne nalaze u položaju nužnih i jedinstvenih suparničara u smislu člana 210. i 211. Zakona o parničnom postupku, odnosno kako su tužioci formalni suparničari u smislu člana 205. i 209. Zakona o parničnom postupku, da se u konkretnoj situaciji radi o sporu male vrednosti u smislu odredbe člana 468. ZPP, imajući u vidu da iznos koji potražuje svaki od tužilaca od 153.896,66 dinara ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (dana 28.09.2017. godine 1 evro je iznosio 119,3921 dinara), zbog čega je Viši sud u Beogradu stvarno i mesno nadležan za odlučivanje o izjavljenoj žalbi na osnovu odredbe člana 23. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova i odredbe člana 4. stav 1. tačka 1. Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.
Viši sud u Beogradu, nije prihvatio stvarnu nadležnost, već je uz dopis Gž 6737/19 od 24.03.2021. godine, spise predmeta dostavio Vrhovnom kasacionom sudu radi odlučivanja o sukobu stvarne nadležnosti između sudova iste vrste. U obrazloženju ukazao, da, kako se u konkretnoj situaciji radi o jednom tuženom i više tužilaca, suvlasnika (na određenoj parceli na kojoj je posečena šuma) i kako se zahtevi svih tužilaca zasnivaju na istom činjeničnom i pravnom osnovu, da se nadležnost određuje prema zbiru vrednosti svih zahteva. Zatim, kako se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u iznosu od 466,690,00 dinara, to se ne radi o sporu male vrednosti u smislu člana 468. Zakona o parničnom postupku, zbog čega je Apelacioni sud u Beogradu stvarno nadležan za odlučivanje o izjavljenoj žalbi.
Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti na osnovu odredbe člana 22. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20), a u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br.116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18-US, 87/18 i 88/18-US), utvrdio da je za odlučivanje u drugom stepenu o izjavljenoj žalbi tuženog, stvarno nadležan Viši sud u Beogradu.
Tužba je podneta 28.09.2017. godine. U tužbi je navedena vrednost predmeta spora u iznosu od 451.440,00 dinara, koji iznos su tužioci solidarno potraživali od tuženih GG i DD na ime naknade štete. Tužioci su podneskom od 08.02.2019. godine preinačili tužbu povećanjem postojećeg tužbenog zahteva na iznos od 461.690,00 dinara i predložili da se obaveže tuženi da solidarno naknadi tužiocima pričinjenu štetu u navedenom iznosu, da bi na ročištu sa glavne rasprave održanom 19.02.2019. godine, opredelili tužbeni zahtev tako što su predložili da se svakom od tužioca isplati po 1/3 iznosa od 461.690,00 dinara.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, je propisano, da, sporovi male vrednosti, jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Polazeći od sadržine usvojenog tužbenog zahteva, kojim tužioci potražuju od tuženog po 1/3 ukupnog iznosa od 461.690,00 dinara (u uvodu prvostepene presude je navedena vrednost predmeta spora u odnosu na tužioce ponaosob u iznosu od 153.896,66 dinara), to se radi o sporu male vrednosti u kome vrednost predmeta spora u iznosu od 153.896,66 dinara, očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Kako Viši sud u drugom stepenu odlučuje o žalbama na presude u sporovima male vrednosti, to je za odlučivanje o izjavljenoj žalbi tuženog stvarno nadležan Viši sud u Beogradu, na osnovu odredbe člana 23. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 22. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
