.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 227/2021
15.04.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parničnom postupku tužioca AA, preduzetnika, Agencije za veštačenja i konsalting iz ..., čiji je punomoćnik Ivana Milosavljević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, Visoki savet sudstva, Osnovni sud u Kragujevcu, čiji je zastupnik Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi duga, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Privrednog suda u Beogradu i Prvog osnovnog suda u Beogradu, na sednici održanoj 15.04.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za postupanje u ovom predmetu, STVARNO JE NADLEŽAN Prvi osnovni sud u Beogradu.
O b r a z l o ž e nj e
Prvi osnovni sud u Beogradu, rešenjem P 26006/2020 od 28.09.2020. godine, oglasio se stvarno nenadležnim za postupanje u ovom predmetu i odlučio da spise predmeta ustupi Privrednom sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu za postupanje. U obrazloženju je ukazao, da se u konkretnoj situaciji radi o sporu između tužioca kao privrednog subjekta koji obavlja delatnost kao preduzetnik i pravnog lica, nastalom usled neizvršavanja obaveza isplate naknade za obavljeno veštačenje. Zatim, da imajući u vidu prirodu spornog materijalno-pravnog odnosa među strankama, odnosno da se radi o sporu proisteklom iz obavljanja delatnosti preduzetnika čija je osnovna delatnost pružanje usluga ekonomsko-finansijskog veštačenja, kao i da su stranke u sporu privredni subjekt – preduzetnik i pravno lice i da su ispunjeni objektivni i subjektivni kriterijumi za zasnivanje stvarne nadležnosti privrednog suda iz odredbe člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova, zbog čega je odlučio kao u izreci rešenja.
Viši sud u Beogradu, rešenjem Gž 21292/20 od 02.12.2020. godine, odbacio je kao nedozvoljenu žalbu tužioca, izjavljenu protiv rešenja P 26006/20 od 28.09.2020. godine i odbio kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Privredni sud u Beogradu, nije prihvatio stvarnu nadležnost, već je uz dopis P 3337/2021 od 07.04.2021. godine, spise predmeta dostavio Vrhovnom kasacionom sudu, radi odlučivanja o sukobu stvarne nadležnosti između sudova razne vrste. U obrazloženju je ukazao, da se radnje koje obavlja veštak po svojoj prirodi i cilju razlikuju od privrednih delatnosti, kao i da delatnost veštačenja nije privredna delatnost, proizlazi iz člana 3. Zakona o sudskim veštacima, bez obzira u kojoj je formi organizovana. Zatim, da nadležnost privrednog suda se ne može zasnovati na odredbi člana 25. Zakona o uređenju sudova, s obzirom na to da nisu ispunjeni propisani subjektivni i objektivni uslovi za zasnivanje nadležnosti tog suda.
Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti na osnovu odredbe člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 - US, 74/13 - US, 55/14, 87/18 i 18/20), a u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18 - US, 87/18 i 88/18 - US), utvrdio da je za postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Prvi osnovni sud u Beogradu.
Tužba je podneta 01.07.2020. godine. Predmet tužbenog zahteva je isplata iznosa od 3.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom. Prema navodima tužbe, tužilac je kao stalni sudski veštak ekonomsko-finansijske struke pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu P 9629/15 po nalogu suda obavljao poslove veštačenja i za obavljeno dopunsko veštačenje tužiocu nije isplaćena naknada i nagrada u iznosu od 3.500,00 dinara.
Odredbom člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova, je propisano da, privredni sud u prvom stepenu sudi u sporovima između domaćih i stranih privrednih društava, preduzeća, zadruga i preduzetnika i njihovih asocijacija (privredni subjekti), u sporovima koji nastanu između privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subjekata, kao i kad je u navedenim sporovima jedna od stranaka fizičko lice ako je sa strankom u odnosu materijalnog suparničarstva.
Prema tome, u ovom parničnom postupku nisu ispunjeni subjektivni uslovi za zasnivanje stvarne nadležnosti privrednog suda iz odredbe člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova, s obzirom na to da je tužena Republika Srbija pravno lice. Kako je predmet tužbenog zahteva isplata naknade i nagrade na ime obavljenog veštačenja, prema navodima tužbe, to nisu ispunjeni ni objektivni uslovi za zasnivanje stvarne nadležnosti privrednog suda iz odredbe člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova, s obzirom na to da se ne radi o sporu u kome je tužena pravno lice, koje obavlja delatnost privrednog subjekta.
Dakle, za postupanje u ovom predmetu stvarno je nadležan Prvi osnovni sud u Beogradu, na osnovu odredbe člana 22. stav 2. Zakona o uređenju sudova.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 22. stav 2. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
