.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 232/2016
17.05.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Lidije Đukić, predsednika veća, Božidara Vujičića i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca J.V. iz B., protiv tuženih: D.M. iz S., čiji je punomoćnik N.K., advokat iz S.M., A.B. iz R. i Š.B. iz R., čiji je zajednički punomoćnik M.O., advokat iz N.S., radi duga, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Privrednog suda u Sremskoj Mitrovici i Višeg suda u Sremskoj Mitrovici, u sednici održanoj 17.05.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za suđenje u ovoj pravnoj stvari, STVARNO JE NADLEŽAN Viši sud u Sremskoj Mitrovici.
O b r a z l o ž e nj e
U toku postupka koji se pred Privrednim sudom u Sremskoj Mitrovici vodi pod brojem P 127/12, po tužbi tužioca D.M. protiv tuženih A. i Š.B., radi utvrđenja prava svojine na nepokretnosti, poslovnom objektu, sa eventualnim zahtevom kojim je tražio da se tuženi obavežu da mu plate 3.500.000,00 evra na ime učešća u dobiti privrednog društva i 500.000 evra na ime izgubljene dobiti, J.V., advokat iz B., podneo je tužbu za glavno mešanje protiv tužioca i tuženih u tom postupku, odnosno protiv D.M., A.B. i Š.B.. U tužbi je naveo da ima potraživanja prema tuženom D.M., na ime zastupanja u velikom broju parnica, koji je na njega, ugovorom preneo niz potraživanja, a između ostalog i 20% potraživanja koja ostvari u navedenoj parnici koja se vodi pred Privrednim sudom u Sremskoj Mitrovici (P127/12), pa je tražio da se tuženi obavežu da mu solidarno plate 63.180.000,00 dinara, sa zakonskom kamatom od podnošenja tužbe do isplate.
Rešenjem P 300/14 od 15.09.2014. godine, Privredni sud u Sremskoj Mitrovici je odbio predlog J.V. za potraživanje po navedenoj tužbi, kao po tužbi za glavno mešanje u predmetu tog suda P 127/12, pa se oglasio stvarno nenadležnim za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari, a po pravnosnažnosti rešenja predmet je dostavio Višem sudu u Sremskoj Mitrovici, kao mesno i stvarno nadležnom.
Viši sud u Sremskoj Mitrovici nije prihvatio stvarnu nadležnost i predmet je dostavio Vrhovnom kasacionom sudu radi rešavanja sukoba stvarne nadležnosti.
Rešavajući nastali sukob stvarne nadležnosti, na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS", broj 116/08 i 111/13) i člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je za postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Viši sud u Sremskoj Mitrovici.
Naime, prema članu 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova, privredni sud u prvom stepenu sudi u sporovima između domaćih i stranih privrednih društava, preduzeća, zadruga i preduzetnika i njihovih asocijacija (privredni subjekti), u sporovima koji nastanu između privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju privrednih delatnosti, pa i kada je u navedenim sporovima jedna od stranaka fizičko lice, ako je sa strankom u odnosu materijalnog suparničarstva. Odredbom člana 23. stav 1. tačka 7. istog Zakona, predviđeno je da viši sud u prvom stepenu, između ostalog, sudi u građanskopravnim sporovima kad vrednost predmeta spora omogućuje izjavljivanje revizije, ako nije nadležan neki drugi sud.
Prema navedenoj zakonskoj odredbi (član 25. stav 1. tačka 1. Zakona), privredni sudovi su stvarno nadležni da sude u sporovima između domaćih i stranih privrednih društva, preduzeća, zadruga i preduzetnika i njihovih asocijacija, odnosno između privrednih subjekata, bez obzira na pravnu prirodu spora, što znači da kada se radi o privrednim subjektima za stvarnu nadležnost privrednog suda dovoljno je da je ispunjen subjektivni kriterijum. Ukoliko se radi o sporovima između privrednih subjekata i drugih pravnih lica za stvarnu nadležnost privrednog suda neophodno je da je ispunjen i objektivni kriterijum, odnosno da se radi o sporu između ovih lica nastalom u obavljanju privredne delatnosti.
Dakle, subjektivni kriterijum za nadležnost privrednih sudova je da se radi o sporu između privrednih društava i preduzetnika. Preduzetnikom se, u smislu člana 83. stav 1. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“ broj 36/11 i 99/11), smatra poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i kao takvo je registrovano u skladu sa zakonom, a primenom stava 2. istog člana, fizičko lice upisano u poseban registar, koje obavlja delatnost slobodne profesije, uređenu posebnim propisom, smatra se preduzetnikom samo ako je to tim posebnim propisom predviđeno. Delatnost advokata jeste regulisana posebnim zakonom – Zakonom o advokaturi, po kome je advokatura nezavisna i samostalna služba za pružanje pravne pomoći fizičkim i pravnim licima (član 2. stav 1. ovog Zakona), a advokaturom se može baviti lice upisano u imenik advokata Advokatske komore. Iz navedenog proizilazi da delatnosta advokata predstavlja slobodnu delatnost, da se advokati upisuju u poseban registar – imenik advokata koji se vodi u Advokatskoj komori, ali Zakonom o advokaturi nije predviđeno da se advokati smatraju preduzetnicima (u skladu sa članom 83. stav 2. Zakona o privrednim društvima).
Imajući ovo u vidu, u konkretnom slučaju se radi o sporu između tužioca advokata, koji nema status preduzetnika i tuženih-fizičkih lica, pa Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova za nadležnost privrednog suda, jer nije ispunjen subjektivni kriterijum, s obzirom da se ne radi o sporu između privrednih subjekata, odnosno preduzetnika, pa je, primenom člana 23. stav 1. tačka 7. Zakona o uređenju sudova, za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari - stvarno nadležan viši sud, imajući u vidu da se tužbom potražuje iznos koji omogućuje izjavljivanje revizije .
Na osnovu iznetog, primenom člana 22. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Lidija Đukić,s.r.
