.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
R1 239/2025
28.05.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz sela ..., Opština ..., čiji je zajednički punomoćnik Dušan Sudimac, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Elektrodistribucija Srbije“ d.o.o, sa sedištem u Beogradu, Ogranak elektrodistribucija Aranđelovac, čiji je punomoćnik Jelena Katrina, advokat iz ..., radi uklanjanja izvora opasnosti, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti za odlučivanje o žalbama parničnih stranaka, izjavljenim protiv presude Osnovnog suda u Aranđelovcu, Sudska jedinica u Topoli P 574/2023 od 06.08.2024. godine, u sednici održanoj 28.05.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za odlučivanje o žalbama parničnih stranaka, stvarno je nadležan Viši sud u Kragujevcu.
O b r a z l o ž e nj e
Viši sud u Kragujevcu se rešenjem Gž 179/25 od 23.01.2025. godine oglasio stvarno nenadležnim za odlučivanje o žalbama parničnih stranaka izjavljenim protiv presude Osnovnog suda u Aranđelovcu, Sudska jedinica u Topoli P 574/23 od 06.08.2024. godine i predmet ustupio Apelacionom sudu u Kragujevcu kao stvarno i mesno nadležnom sudu.
Apelacioni sud u Kragujevcu nije prihvatio svoju stvarnu nadležnost za odlučivanje o žalbama, pa je uz dopis Gž 374/2025 od 19.05.2025. godine, predmet dostavio Vrhovnom sudu radi rešavanja sukoba stvarne nadležnosti između sudova iste vrste.
Rešavajući nastali sukob stvarne nadležnosti, na osnovu člana 22. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011...10/2023, u daljem tekstu: ZPP) u vezi člana 32. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/2023), Vrhovni sud je ocenio da je za odlučivanje o izjavljenim žalbama stvarno nadležan Viši sud u Kragujevcu.
Žalbe parničnih stranaka izjavljene su protiv presude osnovnog suda kojom je usvojen tužbeni zahtev AA da se obaveže tužena da otkloni izvor opasnosti zamenom dotrajalog drvenog nosećeg stuba na kp .../... KO .. i niskonaponsku mrežu dovede u ispravno stanje postavljanjem armirano betonskog stuba, ili impregniranog drvenog stuba koji ispunjava tehničke propise i normative koji važe za nisko naponsku mrežu, a odbijen istovetan tužbeni zahtev BB.
Imajući u vidu sadržinu tražene sudske zaštite, odnosno da je presudom koja se pobija žalbama odlučeno o tužbenom zahtevu da se obaveže tužena da na kat. parceli kp br. .../... u KO ..., zameni dotrajali drveni noseći stub i niskonaponsku mrežu dovede u ispravno stanje postavljanjem druge vrste stuba koji ispunjava tehničke propise i normative koji važe za niskonaponsku mrežu, u ovom slučaju radi se o sporu radi činidbe. Kao vrednost predmeta spora na ročištu za glavnu raspravu održanom 20.02.2024. godine, sud je utvrdio iznos od 10.000,00 dinara.
Zakonom o uređenju sudova, propisano je da viši sud u drugom stepenu odlučuje o žalbama na odluke osnovnih sudova, između ostalih i na rešenje o građanskopravnim sporovima i na presudu u sporovima male vrednosti (član 23. stav 2. tačka 3), a apelacioni sud o žalbama na presude osnovnih sudova u građanskopravnim sporovima ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud (član 24. stav 1. tačka 3).
Odredbom člana 33. stav 2. ZPP je propisano da ako se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, merodavna je vrednost predmeta spora koju je tužilac označio u tužbi.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP je propisano da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Stavom 4. istog člana propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac naveo u tužbi ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33.stav 2).
Članom 469. ZPP je propisano da se ne smatraju sporovima male vrednosti sporovi o nepokretnostima, sporovi iz radnih odnosa i sporovi zbog smetanja državine.
Po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju se ne radi o sporu o nepokretnosti u smislu člana 469. ZPP, već se raspravlja o zahtevu za činidbu (otklanjanje izvora opasnosti od nastanka štete), u kojoj situaciji je merodavna vrednost predmeta spora, koju je sud u ovom slučaju utvrdio u iznosu od 10.000,00 dinara, a koji očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe 12.04.2023. godine. S obzirom na izloženo prvostepenom presudom donetom u ovom sporu odlučeno je u sporu male vrednosti te je za odlučivanje o žalbama parničnih stranaka izjavljenim protiv te presude nadležan viši sud na osnovu člana 23. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova, u konkretnom slučaju Viši sud u Kragujevcu, saglasno članu 4. stav 1. tačka 7. Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je rešio nastali sukob nadležnosti kao u izreci ovog rešenja na osnovu člana 22. stav 1. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Branka Dražić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
