.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 258/2020
11.03.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., naselje ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Ivana Komadinić, advokat iz ..., protiv tuženog Operator distributivnog sistema „EPS Distribucija“ DOO iz Beograda, Ogranak Užice, čiji je punomoćnik Nemanja Vlček, advokat iz ..., radi izvršenja ugovora, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Višeg suda u Užicu i Apelacionog suda u Kragujevcu, na sednici održanoj 11.03.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za odlučivanje o žalbi tuženog, izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Užicu P 786/18 od 08.08.2019. godine, stvarno je nadležan Viši sud u Užicu.
O b r a z l o ž e nj e
Osnovni sud u Užicu, presudom P 786/18 od 08.08.2019. godine, usvojio je tužbeni zahtev tužilje, tako što je obavezao tuženog da nastavi da ispunjava obaveze iz Ugovora o isporuci električne energije tužilji, sve prema Opštim tehničkim uslovima za priključenje električne instalacije objekta potrošača na distributivnu elektroenergetsku mrežu po mernom uređaju EDB ..., koji je u svojini tužilje u ..., naselje ..., Opština ..., u roku od 15 dana od dana prijema presude. Obavezao je tuženog da naknadi tužilji troškove postupka u iznosu od 74.250,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema presude.
Protiv navedene presude, tuženi je izjavio žalbu.
Tužilja je podnela odgovor na žalbu.
Apelacioni sud u Kragujevcu, rešenjem Gž 4894/19 od 05.11.2019. godine, ustupio je spise predmeta Osnovnog suda u Užicu P 786/18, Višem sudu u Užicu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu radi odlučivanja o žalbi tuženog. U obrazloženju je ukazao, da se u konkretnoj situaciji radi o sporu male vrednosti na osnovu odredbe člana 486. stav 3. Zakona o parničnom postupku, pa kako je predmet tužbenog zahteva činidba (nastavak isporuke električne energije), koja ne predstavlja novčano potraživanje, da je za postupanje u ovom predmetu po izjavljenoj žalbi stvarno nadležan Viši sud u Užicu, na osnovu odredbe člana 23. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova.
Viši sud u Užicu, nije prihvatio stvarnu nadležnost, već je uz dopis Gž 1117/19 od 30.06.2020. godine, spise predmeta dostavio Vrhovnom kasacionom sudu, radi odlučivanja o sukobu stvarne nadležnosti između sudova iste vrste. U obrazloženju je ukazao, da se u konkretnoj situaciji ne radi o sporu male vrednosti, s obzirom na to da se radi o neprocenjivom predmetu, imajući u vidu da tužilac u tužbi nije naveo vrednost predmeta spora. Zatim, da je predmet spora činidba, pri čemu tužilac ne navodi da pristaje da umesto tražene činidbe primi novčani iznos koji je manji od 3.000 evra u smislu člana 468. ZPP, zbog čega je za odlučivanje o izjavljenoj žalbi stvarno i mesno nadležan Apelacioni sud u Kragujevcu, na osnovu odredbe člana 24. stav 1. tačka 3. Zakona o uređenju sudova.
Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti na osnovu odredbe člana 22. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20), a u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br.116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18-US, 87/18 i 88/18-US), utvrdio da je za odlučivanje u drugom stepenu o izjavljenoj žalbi tuženog, stvarno nadležan Viši sud u Užicu.
Tužba je podneta 17.08.2018. godine. U tužbi je navedeno da je vrednost predmeta spora neprocenjiva, dok je prvostepeni sud taksu na tužbu odredio u ukupnom iznosu od 3.750,00 dinara a taksa na presudu u ukupnom iznosu od 3.900,00 dinara.
Prema Tarifnom broju 1. stav 1. tačka 2. Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“ br. 28/94 ... 95/2018), taksa na presudu u ukupnom iznosu od 3.900,00 dinara odgovara vrednosti predmeta spora u iznosu od 50.000,00 dinara.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, je propisano, da, sporovi male vrednosti, jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kuru Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom stava 3. ovog člana, kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, a tužilac je u tužbi naveo da pristaje da umesto ispunjenja određenog zahteva primi određeni novčani iznos koje ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 1). Odredbom stava 4. ovog člana, da, kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2.).
Kako je u konkretnoj situaciji predmet tužbenog zahteva činidba i prema određenoj taksi na presudu utvrđena vrednost predmeta spora u iznosu od 50.000,00 dinara, koji iznos očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to se radi o sporu male vrednosti, u smislu odredbi člana 468. ZPP, zbog čega je za odlučivanje o izjavljenoj žalbi tužene protiv presude Osnovnog suda u Užicu P 786/18 od 08.08.2019. godine, stvarno nadležan Viši sud u Užicu, na osnovu odredbe člana 23. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 22. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
