.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 264/2022
12.05.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Ostojin, advokat iz ..., protiv tuženih časopis „Sinteze” iz Kruševca, BB, glavne urednice časopisa „Sinteze” i Akademije vaspitačko medicinskih strukovnih studija iz Kruševca - izdavača časopisa „Sinteze”, radi zaštite prava na lično ime, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Višeg suda u Beogradu i Višeg suda u Kruševcu, u sednici veća održanoj 12.05.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za suđenje u ovoj pravnoj stvari, STVARNO JE NADLEŽAN Viši sud u Kruševcu.
O b r a z l o ž e nj e
U konkretnom slučaju, tužilac je dana 14.02.2022. godine podneo tužbu Višem sudu u Kruševcu protiv tuženih, zbog povrede prava na lično ime neovlašćenom upotrebom, jer je glavna urednica časopisa „Sinteze“ dodala ime tužioca kao jedno od imena autora objavljenog rada „...“, bez njegove saglasnosti. Rešenjem P br. 7/22 od 11.03.2022. godine, Viši sud u Kruševcu se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje po tužbi u ovoj pravnoj stvari i po pravnosnažnosti ovog rešenja spise predmeta dostavio Višem sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom na dalje postupanje, smatraući da se radi o sporu koji ima za osnov primenu Zakon o javnom informisanju i medijima kao i Zakona o autorskom i srodnim pravima u smislu člana 4 stav 2. i 3. Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.
Viši sud u Beogradu nije prihvatio stvarnu nadležnost i predmet je dostavio Vrhovnom kasacionom sudu radi rešavanja sukoba stvarne nadležnosti.
Rešavajući nastali negativni sukob stvarne nadležnosti na osnovu ovlašćenja iz člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Sl. glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-U, 55/14, 87/18 i 18/20) i člana 30. Zakona o uređenju sudova („Sl. glasnik RS“, br.116/08...113/17 i 88/18), Vrhovni kasacioni sud je odlučio da je za postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Viši sud u Kruševcu.
Članom 4. Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava propisano je da je Viši sud u Beogradu nadležan da u prvom stepenu odlučuje o zabrani rasturanja štampe i širenja informacija u sredstvima javnog informisanja i da sudi u sporovima o objavljivanju ispravke informacije i odgovora na informaciju, zbog povrede zabrane govora mržnje, zaštite prava na privatni život, odnosno prava na lični zapis, propuštanja objavljivanja informacije i naknadi štete u vezi sa objavljivanjem informacije za teritoriju Republike Srbije (stav 2); i za sporove o autorskim i srodnim pravima i zaštiti i upotrebi pronalazaka, industrijskog dizajna, modela, uzoraka, žigova, oznaka geografskog porekla, topografije integrisanih kola, odnosno topografije poluprovodničkih proizvoda i oplemenjivača biljnih sorti za teritoriju Republike Srbije (stav3.).
Imajući u vidu navedenu zakonsku odredbu Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, proizlazi da je Viši sud u Beogradu nadležan da sudi za teritoriju Republike Srbije (u skladu sa članom 4. stav 2. i 3.Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava), u sporovima u kojima postoji osnova za primenu Zakon o javnom informisanju i medijima, kao i Zakona o autorskom i srodnim pravima.
Prema članu 351. stav 1. tačka 4. Porodičnog zakona propisano je da se pravo na lično ime može povrediti naročito: označavanjem sebe, drugog lica, organizacije, stvari ili pojave imaočevim ličnim imenom i delom imena, navođenje drugoga ili dopuštanjem drugome da sebe označava imaočevim ličnim imenom i delom imena, neovlašćenom upotrebom imaočevog ličnog imena ili dela imena na drugi način bez pristanka imaoca (neovlašćena upotreba ličnog imena). Članom 355. istog Zakona, propisana je sadržina tužbe u situaciji eventualne povrede prava na lično ime.
S obzirom na izneto, a polazeći od sadržine tražene pravne zaštite i činjeničnih navoda tužbe, proizlazi da nije reč o sporu koji bi imao za osnov primenu odredbi Zakona o autorskom i srodnim pravima, jer predmet tužbenog zahteva nije zaštita autorskog ili srodnog prava, već zaštita prava na lično ime. Ne radi se ni o sporu u smislu odredbi Zakona o javnom informisanju i medijima – ZJIM, jer povreda prava koja je predmet zaštite, prema navodima tužbe, nije učinjena putem medija, već časopisa, koji prema imperativnoj normi ZJIM ne predstavlja mediji (reč je o časopisu za koji je opštepoznato da je namenjen za pedagoške nauke, književnost i kulturu, odnosno za informisanje i obrazovanje određene profesionalne grupe), zbog čega ni tuženi glavni urednik i izdavač ne predstavljaju odgovornog urednik medija i izdavača medija, pa nema ni osnova za primenu odredaba ZJIM u rešenju ovog spora. Ovo stoga jer, ostvarenje pravne zaštite primenom Zakona o autorskim i srodnim pravima, pretpostavlja da je predmet zaštite autorsko ili srodno pravo, dok se u postupcima za ostvarenje pravne zaštite primenom Zakona o javnom informisanju i medijima, tužba može podneti protiv samo protiv novinara, odgovornog urednika ili/i izdavača medija, uz uslov da je povreda prava ličnosti čija se zaštita traži (prava na čast i ugled, prava na indetitet, prava privatnosti ...), izvršena informacijom objavljenom putem medija.
Kako je u konkretnom slučaju reč o građanskopravnom sporu po tužbi tužioca protiv časopisa namenjenog za pedagoške nauke, književnost i kulturu, glavnog urednika tog časopisa i izdavača časopisa, kao tuženih, radi zaštite prava na lično ime u smislu člana 351. stav 1. tačka 4. i 355 stav 1. tačka 2. Porodičnog zakona (dakle, koji ima za osnov primenu odredabi Porodičnog zakona), nije reč o sporu za koji je Viši sud u Beogradu nadležan da sudi za teritoriju Republike Srbije u skladu sa članom 4. Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, već Viši sud u Kruševcu čija je stvarna nadležnost zasnovana podnošenjem tužbe u ovoj pravnoj stvari saglasno članu 23. stav 1 tačka 7. Zakonu o uređenju sudova.
Iz navedenih razloga, primenom člana 22. stav 2. ZPP odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
