U konkretnom slučaju pravna priroda dela odluke (presude Privrednog apelacionog suda Pž 6278/13 od 24.04.2014. godine, u delu kojim je delimično ukinuta presuda Privrednog suda u Beogradu P 2327/13 od 10.06.2013. godine) o ustupanju predmeta nadležnom prvostepenom sudu sa nalogom da se u toku rasprave pruže potrebna objašnjenja da bi se stvorili uslovi da se o bitnim činjenicama daju jasni razlozi i da se jasno obrazloži na koji način je zasnovan obligacioni odnos između tužioca i tuženog, dakle, ponovnim izvođenjem i ocenom dokaza, primenom pravila o teretu dokazivanja utvrde činjenice potrebne da se o tužbenom zahtevu odluči pravilnom primenom materijalnog prava, i to sve radi održavanja glavne rasprave u smislu odredbe člana 391. stav 1. Zakona o parničnom postupku, je i odluka o stvarnoj nenadležnosti za postupanje u predmetu posle ukidanja pobijane prvostepene presude. Kako Privredni sud u Beogradu ne prihvata da sudi u ovom predmetu ispunjeni su uslovi za rešavanje nastalog negativnog sukoba nadležnosti, na osnovu odredbi člana 21. stav 1. i 22. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, prvostepeni sud je iz ovih razloga bio ovlašćen da izazove negativan sukob nadležnosti, imajući u vidu da se samo rešenje o stvarnoj nenadležnosti iz člana 17. stav 4. Zakona o parničnom postupku ne može pobijati žalbom, jer ona nije dozvoljena, ali da ovim odredbama nije istovremena isključena primena odredaba o sukobu nadležnosti.

Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o nastalom negativnom sukobu stvarne nadležnosti, na osnovu odredbe člana 22. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 2. ZPP, utvrdio da je za postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Privredni apelacioni sud u Beogradu.

Prema odredbi člana 487. stav 1. ZPP, u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 383. stav 4. ZPP je propisano da će drugostepeni sud zakazati raspravu i odlučiti o žalbi i zahtevima stranaka kad je u istoj parnici prvostepena presuda već jedanput bila ukinuta, a pobijana presuda se zasniva na pogrešno i nepotpunom utvrđenom činjeničnom stanju ili su u postupku pred prvostepenim sudom učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka, osim ako se pobija presuda na osnovu priznanja, presuda zbog odricanja, presuda zbog propuštanja, presuda zbog izostanka, kao i presuda doneta bez održavanja glavne rasprave, odnosno ako se radi o presudi u sporu male vrednosti.

Odredbom člana 387. stav 3. ZPP, propisano je da u slučaju da je prvostepena presuda već jedanput bila ukinuta, drugostepeni sud ne može da ukine presudu i uputi predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Pri tome, po članu 479. stav 2. ZPP povodom žalbe u postupku o sporovima male vrednosti ne primenjuju se pravila iz člana 392. ZPP.

Upravo zbog propisanih izuzetaka iz člana 383. stav 4. ZPP, drugostepeni sud u sporovima male vrednosti, u ponovljenom žalbenom postupku, ne može da zakaže raspravu bez obzira da li se presuda zasniva na pogrešno ili nepotpuno utvrđenom činjeničnog stanja ili su pred prvostepenim sudom učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka. S druge strane, čak i da je u sporovima male vrednosti moguće da sud u ponovljenom žalbenom postupku zakaže glavnu raspravu i otkloni mane u pogledu činjeničnog stanja i uočenih bitnih povreda, žalbeni sud ne može zbog sadržine pravila iz člana 387. ZPP, da drugi put ukine presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje iz kojih razloga u sporovima male vrednosti nije dozvoljeno višestruko ukidanje.

Inicijalni akt, predlog za dozvolu izvršenja na osnovu fakture je 24.08.2010. godine primljen u Privrednom sudu u Beogradu. Rešenjem Privrednog suda u Beogradu Iv 26412/10 od 16.09.2011. godine, stavljeno je van snage rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave tog suda Iv 26412/10 od 26.08.2010. godine, u delu u kome je određeno izvršenje, ukinute sve sprovedene izvršne radnje i po pravnosnažnosti rešenja predmet ustupljen parničnom odeljenju tog suda na dalje postupanje. U ovoj parnici presuda Privrednog suda P 11469/2011 od 13.11.2011. godine je rešenjem Privrednog apelacionog suda Pž 1708/12 od 21.03.2013. godine, prvi put ukinuta i to u stavu drugom i četvrtom izreke i predmet vraćen prvostepenom sudu radi održavanja nove glavne rasprave (izuzev u delu kojim je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za traženih 31.000,00 dinara na ime glavnog duga, kao i u delu u kome je tužilac tražio da mu tužilac plati kamatu po Zakonu o visini stope zatezne kamate na određeni iznos za određeni period). Zatim je presuda Privrednog suda u Beogradu P 2327/2013 od 10.06.2013. godine, ukinuta rešenjem Privrednog apelacionog suda u Beogradu Pž 6278/13 od 24.04.2014. godine, u delu kojim je obavezan tuženi da plati tužiocu 333.696,68 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom i u delu odluke o troškovima postupka (izuzev u delu, kojim je delimično odbijena kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u delu, kojim je obavezan tuženi da plati tužiocu 39.662,64 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom).

Prema tome, polazeći od sadržine odredbe člana 383. stav 4. ZPP kojim je predviđena zabrana dvostrukog, odnosno ponovnog ukidanja prvostepene presude, izuzev u određenim slučajevima, a u konkretnom slučaju radi se o postupku u privrednom sporu male vrednosti, to Privredni apelacioni sud nije mogao ponovo ukinuti pobijanu prvostepenu presudu i predmet vratiti prvostepenom sudu. Naime, mogao je, što je i učinio usvojiti žalbu i ukinuti prvostepenu presudu u navedenom delu i istovremeno odlučiti i o zahtevu stranke.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 22. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

                                                                                                                   Predsednik veća – sudija

                                                                                                                   Snežana Andrejević,s.r.