.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 283/2021
13.05.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Marine Milanović i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Ilić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., ..., čiji je punomoćnik Ljiljana Lazić, advokat iz ..., radi deobe zajedničke imovine, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Višeg suda u Prokuplju i Apelacionog suda u Nišu, na sednici održanoj 13.05.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za odlučivanje o žalbama tužilje i tuženog, izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Prokuplju P 3691/16 od 15.10.2018. godine, STVARNO JE NADLEŽAN Viši sud u Prokuplju.
O b r a z l o ž e nj e
Osnovni sud u Prokuplju, presudom P 3691/16 od 15.10.2018. godine, delimično je usvojio tužbeni zahtev tužilje, tako što je utvrdio pravo svojine po osnovu sticanja u braku na ½ određenih stvari, a što je tuženi dužan da prizna i tužilji dozvoli da svoj suvlasnički deo izdvoji fizičkom ili civilnom deobom, u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je odbio kao neosnovan deo tužbenog zahteva tužilje, kojim je tražila da se utvrdi pravo svojine po osnovu sticanja u braku na ½ određenih stvari (sve bliže određeno u stavu prvom izreke). Odbio je tužbeni zahtev tužilje, kojim je tražila da tuženi plaća ½ obaveze po ugovoru o kreditu za refinansiranje sa osiguranjem „...“ A.D. Beograd broj ...-...-... od 28.06.2018. godine i to uplatom na tekući račun tužilje iznos od 5.785,61 dinara, svakog 15. u mesecu počev od podnošenja tužbe pa sve do 15.07.2021. godine, pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav drugi izreke). Obavezao je tuženog da preda tužilji u državinu određene pokretne stvri, pod pretnjom prinudnog izvršenja (sve bliže određeno u stavu trećem izreke). Obavezao je tuženog da preda tužilji određene dečje stvari zajedničkog maloletnog deteta, pod pretnjom prinudnog izvršenja (sve bliže određeno u stavu četvrtom izreke). Obavezao je tuženog da naknadi tužilji troškove parničnog postupka u iznosu od 44.400,00 dinara, u roku od osam dana od dana prijema otpravka presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav peti izreke).
Protiv navedene presude, tužilja i tuženi su izjavili žalbe.
Apelacioni sud u Nišu, rešenjem Gž 1298/19 od 31.10.2019. godine, oglasio se stvarno nenadležnim za odlučivanje o žalbama tužilje i tuženog, izjavljenim protiv presude Osnovnog suda u Prokuplju P 3691/16 od 15.10.2018. godine i spise predmeta ustupio Višem sudu u Prokuplju, kao stvarno i mesno nadležnom sudu. U obrazloženju je ukazao, da je u konkretnoj situaciji predmet tužbenog zahteva utvrđenje svojine na pokretnim stvarima na osnovu sticanja u braku, plaćanje iznosa od 5.785,61 dinara mesečno, na osnovu obaveze iz ugovora o kreditu i predaja pokretnih stvari. Zatim, kako je vrednost spora koju je tužilac naveo iznos od 10.000,00 dinara i da se radi o iznosu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 3.000 evra, da se radi o sporu male vrednosti u kome je za odlučivanje o žalbama nadležan viši sud u drugom stepenu, zbog čega je na osnovu odredbi člana 23. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova, a u vezi odredbe člana 4. stav 1. tačka 18. Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, odlučio kao u izreci.
Viši sud u Prokuplju, nije prihvatio stvarnu nadležnost, već je uz dopis Gž 353/20 od 21.04.2020. godine, spise predmeta dostavio Vrhovnom kasacionom sudu, radi odlučivanja o sukobu stvarne nadležnosti između sudova iste vrste. U obrazloženju je ukazao, da se tužbeni zahtev između ostalog odnosi na novčani iznos, kojim je tužilja tražila da sud obaveže tuženu da joj plaća iznos od 5.785,61 dinara mesečno, u periodu od 23.11.2016. godine kao dana podnošenja tužbe, sve do 15.07.2021. godine, što ukupno iznosi 329.779,00 dinara, odnosno 2.671 evro prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Zatim, kako je predmet tužbenog zahteva i veći broj pokretnih stvari, između ostalog i vozilo za koje je prvostepeni sud utvrdio da je vrednosti 900 evra, da očigledno vrednost predmeta spora prelazi iznos od 3.000 evra i da se ne radi o sporu male vrednosti, pa da viši sud nije nadležan za odlučivanje o izjavljenim žalbama.
Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti na osnovu odredbe člana 22. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20), a u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br.116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18-US, 87/18 i 88/18-US), utvrdio da je Viši sud u Prokuplju stvarno nadležan za odlučivanje u drugom stepenu o izjavljenim žalbama tužilje i tuženog.
Tužba je podneta 22.11.2016. godine. U tužbi je u uvodu prvostepene presude navedena vrednost predmeta spora u iznosu od 10.000,00 dinara.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, je propisano, da, sporovi male vrednosti, jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom stava 2. ovog člana, da, promena kursa iz stava 1. ovog člana nakon podnošenja tužbe ne utiče na primenu pravila ovog postupka. Odredbom stava 4. ovog člana, da, kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2.).
Prema tome, uzimajući u obzir utvrđenu vrednost predmeta spora u iznosu od 10.000,00 dinara na ime pokretnih stvari i ukupnu visinu novčanog potraživanja na ime obaveza po kreditu u iznosu od 323.994,16 dinara (približno), što sve ukupno očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 3.000 evra (računajući da je 23.11.2016. godine 1 evro iznosio 123,4503 dinara i ukupan iznos od 333.994,16 dinara izražen u evrima iznosio 2.705,4944 evra), to se radi o sporu male vrednosti, u smislu člana 468. ZPP.
Dakle, za odlučivanje o izjavljenim žalbana tužilje i tuženog protiv prvostepene presude je stvarno nadležan Viši sud u Prokuplju, na osnovu odredbe člana 23. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 22. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
