.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
R1 290/2023
31.05.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u predmetu tužioca ZOVA PROMET doo iz Despotovca, čiji je punomoćnik Marija Joksović advokat u ..., protiv tužene Republike Srbije, Visoki savet sudstva – Privredni sud u Kragujevcu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo u Beogradu, radi naknade štete, rešavajući sukob mesne nadležnosti između Osnovnog suda u Somboru i Prvog osnovnog suda u Beogradu, u sednici veća održanoj dana 31.05.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za suđenje u ovom predmetu, za sada je mesno nadležan Osnovni sud u Somboru.
O b r a z l o ž e nj e
Tužilac je dana 27.12.2022. godine Osnovnom sudu u Somboru, podneo tužbu radi naknade materijalne štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku.
Osnovni sud u Somboru doneo je rešenje Prr1 325/22 od 27.02.2023. godine kojim se oglasio mesno nenadležnim za odlučivanje o tužbi tužioca i spise predmeta dostavio je Prvom osnovnom sudu u Beogradu, kao sudu na čijem području tuženi ima sedište.
Prvi osnovni sud u Beogradu nije prihvatio mesnu nadležnost i spise predmeta, sa propratnim aktom od 10.05.2023. godine, dostavio je Vrhovnom sudu radi rešavanja sukoba nadležnosti.
Rešavajući nastali sukob mesne nadležnosti na osnovu člana 32. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br.10/23) i člana 22. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je odlučio da je za postupanje u ovom predmetu za sada mesno nadležan Osnovni sud u Somboru.
Prema navodima tužbe, rešenjem Privrednog suda u Kragujevcu R4 3215/2021 od 22.02.2022. godine utvrđeno je da je ovde tužiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Kragujevcu St. 1436/2001 i naloženo je stečajnom sudiji da u roku od 4 meseca preduzme sve neophodne i delotvorne radnje radi stvaranja uslova za zaključenje stečajnog postupka.
Predmetna tužba podneta je pozivom na odredbe člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku sa tužbenim zahtevom kojim tužilac potražuje naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku.
Prema oceni Vrhovnog suda, odredba člana 28. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku na koju se poziva Prvi osnovni sud u Beogradu, ne primenjuje se na sporove pokrenute tužbom radi naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku predviđene odredbom člana 31. navedenog zakona. Ovo iz razloga što je navedena zakonska odredba (član 28. zakona) sadržana u delu kojim se uređuje pravo na isplatu novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu, pa se samim tim ne može protezati i na tužbe za naknadu imovinske štete, u odnosu na koju se primenjuju opšta pravila o nadležnosti propisana Zakonom o parničnom postupku za tu vrstu tužbe.
Međutim, nije bilo procesnih uslova ni da se Osnovni sud u Somboru oglasi mesno nenadležnim u ovoj fazi postupka, imajući u vidu da je pored suda opšte mesne nadležnosti, u konkretnom slučaju zbog prirode spora (naknada vanugovorne štete) nadležan i sud na čijem je području štetna radnja izvršena ili sud na čijem je području štetna posledica nastupila (član 44. stav 1. ZPP-a). Radi se, dakle, o izbornoj nadležnosti, pa je u tom slučaju u smislu odredbe člana 20. stav 2. ZPP-a, sud dužan da zatraži od tužioca da se o izboru izjasni u roku od tri dana pre nego što ustupi predmet nadležnom sudu.
Kako se u konkretnom slučaju tužilac nije izjasnio o izbornoj nadležnosti, za sada je za postupanje u predmetu nadležan Osnovni sud u Somboru, kome je tužba i podneta.
Na osnovu izloženog, Vrhovni sud je primenom člana 22. Zakona o parničnom postupku doneo odluku kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Branko Stanić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
