Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Jelene Borovac, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Blažić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Jugoslav Mrdaković, advokat iz ..., radi predaje u posed, odlučujući o sukobu nadležnosti između Apelacionog suda u Beogradu i Višeg suda u Kraljevu, u sednici održanoj 31.08.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

Za odlučivanje o žalbi tuženog izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Mladenovcu P 1093/16 od 26.10.2017. godine, STVARNO JE NADLEŽAN Viši sud u Kraljevu.

O b r a z l o ž e nj e

Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Rev 4866/19 od 10.06.2019. godine, na predlog Višeg suda u Beogradu, odredio Viši sud u Kraljevu za postupanje u ovom predmetu.

Viši sud u Kraljevu je rešenjem Gž 461/19 od 23.07.2019. godine, spise ustupio Apelacionom sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu, sa obrazloženjem da se u konkretnom slučaju ne radi o sporu male vrednosti, već o sporu o nepokretnosti, za čije je rešavanje nadležan Apelacioni sud u Beogradu.

Apelacioni sud u Beogradu nije prihvatio stvarnu nadležnost, već je aktom od 15.07.2020. godine, spise dostavio Vrhovnom kasacionom sudu radi rešavanja nastalog sukoba nadležnosti, smatrajući da je reč o sporu male vrednosti.

Rešavajući nastali sukob nadležnosti na osnovu člana 22. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11.... 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da je za odlučivanje o žalbi tuženog stvarno nadležan Viši sud u Kraljevu.

Prema odredbi člana 23. stav 2. tačka 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ 116/08, ...101/13), viši sud u drugom stepenu, odlučuje o žalbama na odluke osnovnih sudova, na rešenja u građansko-pravnim sporovima; na presude u sporovima male vrednosti; u izvršnim i vanparničnim postupcima. Prema članu 24. stav 1. tačka 3. navedenog zakona, apelacioni sud odlučuje o žalbama na presude osnovnih sudova u građansko-pravnim sporovima, ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud.

Sporovi male vrednosti definisani su odredbom člana 468. ZPP, kao sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Sporovima male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, a tužilac je u tužbi naveo da pristaje da umesto ispunjenja određenog zahteva primi određeni novčani iznos koji ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 1) i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2).

Ne smatraju se sporovima male vrednosti, u smislu odredaba ove glave zakona, sporovi o nepokretnostima, sporovi iz radnih odnosa i sporovi zbog smetanja državine (član 469. ZPP).

Prema stanju u spisima, tužbom podnetom 16.12.2016. godine, tužilac je postavio kondemnatorni – činidbeni zahtev za predaju u državinu predmetne nepokretnosti, a u tužbi je kao vrednost spora označio iznos od 10.000,00 dinara, što na taj dan predstavlja dinarsku protivvrednosti iznosa od 80,94 evra.

Kako je presudom protiv koje je izjavljena žalba odlučeno o zahtevu kondemnatorne prirode (traženo je izvršenje činidbe predajom nepokretnosti u državinu), u kome vrednosti predmeta spora označena u tužbi ne prelazi 3.000 evra, radi se o sporu male vrednosti, pa je za odlučivanje o izjavljenoj žalbi nadležan viši sud, u konkretnom slučaju Viši sud u Kraljevu shodno rešenju o delegaciji nadležnosti Vrhovnog kasacionog suda, R 4866/19 od 10.06.2019. godine, donetom u istom predmetu.

Na osnovu člana 22.stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić