Odredbom člana 25. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/2023) propisano je da viši sud u drugom stepenu odlučuje o žalbi na odluke osnovnih sudova, i to: na rešenje doneto u građanskopravnom sporu; na presudu u sporu male vrednosti; na odluke donete u postupku izvršenja i obezbeđenja; na rešenje doneto u vanparničnom postupku. Odredbom člana 26. stav 1. tačka 3. istog zakona propisano je da apelacioni sud odlučuje o žalbi na presudu osnovnog suda u građanskopravnom sporu ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud.

Odredbom člana 28. ZPP propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da sporovi male vrednosti, u smislu odredaba ove glave, jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, stavom 3. da se kao sporovi male vrednosti smatraju i sporovi u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, a tužilac je u tužbi naveo da pristaje da umesto ispunjenja određenog zahteva primi određeni novčani iznos koji ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana, a stavom 4. da se kao sporovi male vrednosti smatraju i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stav 1. ovog člana. Članom 469. istog zakona propisano je da se ne smatraju sporovima male vrednosti, u smislu odredaba ove glave zakona, sporovi o nepokretnostima, sporovi iz radnih odnosa i sporovi zbog smetanja državine.

U konkretnom slučaju, iako je tužilac u tužbi označio za vrednost predmeta spora iznos od 100.000,00 dinara, koji kao utvrđenu vrednost u uvodu presude navodi i prvostepeni sud, ne radi se o sporu male vrednosti. Naime, iako je tužbeni zahtev kondemnatorne prirode, jer se traži činidba, u pitanju je zaštita prava na nepokretnosti jer je tužbeni zahtev usmeren na zahtev tužioca da svoja prava na nepokretnosti ostvaruje u punom obimu, a koji podrazumeva i državinu na stvari na kojoj titular ima pravo svojine, a u konkretnom slučaju reč je o nepokretnosti. Upravo iz tih razloga po oceni Vrhovnog suda konkretan spor je spor o nepokretnosti, te se kao takav ne može smatrati sporom male vrednosti u smislu člana 469. ZPP, te je stvarno nadležan za odlučivanje o žalbi Apelacioni sud u Beogradu.

Na osnovu člana 22. stav 2. ZPP, Vrhovni sud odlučio je kao u izreci rešenja.

Predsednik veća - sudija

dr Ilija Zindović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković