.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 337/2020
27.08.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., Ul. ... br. .., čiji je punomoćnik Dijana Aleksić, advokat u ..., protiv tuženog Građevinsko preduzeće ,,Mostogradnja“ AD Beograd, Vlajkovićeva br. 19a, radi isplate otpremnine i naknade štete, rešavajući sukob nadležnosti između Privrednog suda u Beogradu i Prvog osnovnog suda u Beogradu, u sednici veća održanoj dana 27. avgusta 2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za postupanje u ovom predmetu stvarno i mesno nadležan je Prvi osnovni sud u Beogradu.
O b r a z l o ž e nj e
Tužilac je dana 20.12.2018. godine podneo tužbu Prvom osnovnom sudu u Beogradu protiv tuženog, radi isplate otpremnine i naknade štete u vidu refundacije iznosa koga je tužilac na ime doprinosa uplatio Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje dana 17.09.2018. godine, da bi ostvario pravo na starosnu penziju, povodom radnog odnosa koji je ostvario kod tuženog.
Rešenjem Privrednog suda u Leskovcu Reo 14/16 od 23.09.2016. godine otvoren je stečajni postupak nad tuženim, potvrđeno je usvajanje unapred pripremljenog plana reorganizacije od 05.08.2016. godine sa izmenama od 23.09.2016. godine, i potom obustavljen stečajni postupak.
Prvi osnovni sud u Beogradu se rešenjem P1 1184/18 od 22.01.2019. godine oglasio stvarno nenadležnim za postupanje i predmet dostavio Privrednom sudu u Beogradu kao stvarno i mesno nadležnom sudu. Iz obrazloženja rešenja proističe da taj sud ocenu o stvarnoj nadležanosti privrednog suda zasniva na zaključku da je predmetna parnica proistekla iz spora povodom postupka reorganizacije tuženog.
Dopisom P 3624/20 od 31.07.2020. godine, Privredni sud u Beogradu nije prihvatio stvarnu nadležnost, pa je spise dostavio Vrhovnom kasacionom sudu, radi rešavanja sukoba stvarne nadležnosti.
Rešavajući nastali sukob nadležnosti na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova i člana 22. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je za postupanje u ovom predmetu stvarno, i mesno, nadležan Prvi osnovni sud u Beogradu.
Prema stanju u spisima, tužilac je podneo tužbu radi isplate otpremnine pri odlasku u penziju 06.07.2018. godine, što je bila obaveza tuženog kao poslodavca i radi naknade štete koju trpi time što je uplatio Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje 17.09.2018. godine, što je takođe bila obaveza poslodavca. Prema sadržini takvog tužbenog zahteva proizilazi da bi obaveza tuženog nastala u trenutku kada je nad tuženim već obustavljen postupak stečaja, usled usvajanja unapred pripremljenog plana reorganizacije.
Članom 25. stav 1. tačka 4. Zakona o uređenju sudova, propisano je da privredni sud u prvom stepenu sudi, između ostalog, i o sporovima povodom reorganizacije, sudske i dobrovoljne likvidacije i stečaja, osim sporova za utvrđenje postojanja zasnivanja i prestanka radnog odnosa koji su pokrenuti pre otvaranja stečaja.
Po pravnosnažnosti rešenja o potvrđivanju unapred pripremljenog plana reorganizacije stečajni postupak se obustavlja. Tada prestaju sve pravne posledice otvaranja stečajnog postupka, shodno članu 167. stav 4. Zakona o stečaju. Samim tim, u konkretnom predmetu izostaje mogućnost primene odredaba Zakona o uređenju sudova u pogledu stvarne nadležnosti privrednog suda u sporovima povodom stečaja ili reorganizacije. Pri tome, zahtev obuhvaćen tužbom odnosi se na naknadu štete nastalu po usvajanju unapred pripremljenog plana reorganizacije tuženog, pa se njegova primena ni ne može odnositi na regulisanje načina namirenja takvog potraživanja.
S tim u vezi, kako se u konkretnom slučaju radi o sporu između fizičkog i pravnog lica, o napred opisanom zahtevu, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 22. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Branko Stanić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
