Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Dragane Boljević i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA preduzetnik iz ..., koga zastupa Ivana Milosavljević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, Visoki savet sudstva, Osnovni sud u Kragujevcu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi duga, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Privrednog suda u Beogradu i Prvog osnovnog suda u Beogradu, u sednici održanoj 26.07.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

Za suđenje po tužbi od 16.06.2022. godine tužioca AA preduzetnik iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, Visoki savet sudstva, Osnovni sud u Kragujevcu, radi isplate duga, STVARNO JE NADLEŽAN Prvi osnovni sud u Beogradu.

O b r a z l o ž e nj e

Prvi osnovni sud u Beogradu oglasio se stvarno nenadležnim za postupanje i predmet ustupio Privrednom sudu u Beogradu rešenjem P 19224/20 od 08.09.2020. godine, koje je pravnosnažno s obzirom da je žalba tužioca protiv tog rešenja odbačena kao nedozvoljena rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž 1859/21 od 27.01.2022. godine.

Privredni sud u Beogradu nije prihvatio stvarnu nadležnost i uz dopis P 2639/22 od 22.06.2022. godine predmet je dostavio Vrhovnom kasacionom sudu, radi rešavanja sukoba nadležnosti.

Rešavajući nastali sukob nadležnosti, na osnovu člana 22. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, ... 18/20), u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08... 88/18-US), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je za postupanje u ovom postupku nadležan Prvi osnovni sud u Beogradu.

Prema stanju u spisima, tužba je podneta 16.06.2022. godine Prvom osnovnom sudu u Beogradu, radi isplate duga, odnosno naknade i nagrade za obavljeno veštačenje koje je tužilac obavio, kao sudski veštak ekonomsko – finansijske struke pred Osnovnim sudom u Beogradu. Prvi osnovni sud u Beogradu oglasio se stvarno nenadležnim za postupanje u ovom predmetu i konstatovao da će predmet biti ustupljen Privrednom sudu u Beogradu kao stvarno i mesno nadležnom sudu za postupanje, rešenjem P 19224/20 od 08.09.2020. godine koje je postalo pravnosnažno s obzirom da je tužiočeva žalba protiv njega odbačena rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž 1859/21 od 27.01.2022. godine. Privredni sud u Beogradu nije prihvatio stvarnu nadležnost, navodeći da u konkretnom slučaju spor između tužioca, kao privrednog subjekta i tuženog, kao pravnog lica, nije proizašao iz privredne delatnosti tužioca, već iz delatnosti zbog koje je tužilac upisan u nadležni registar veštaka, koje se ne može smatrati privrednom delatnošću.

Zakonom o uređenju sudova propisano je da u građanskopravnim sporovima u prvom stepenu sudi: osnovni sud ako za pojedine od njih nije nadležan drugi sud (član 22. stav 2) i viši sud, ako vrednost predmeta spora omogućava izjavljivanje revizije (član 23. stav 1. tačka 7), što znači da vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi iznos od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, shodno članu 403. stav 3. ZPP; a da Privredni sud u prvom stepenu sudi (član 25. stav 1) između ostalog i u sporovima između domaćih i stranih privrednih društava, preduzeća, zadruga i preduzetnika i njihovih asocijacija (privredni subjekti), u sporovima koji nastanu između privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subjekata, kao i kad je u navedenim sporovima jedna od stranaka fizičko lice, ako je sa strankom u odnosu materijalnog suparničarstva (tačka 1), kao i u sporovima povodom stečaja (tačka 4).

Zakonom o sudskim veštacima („Službeni glasnik RS“, br. 44/10) propisano je da se poslovima veštačenja u smislu tog zakona smatraju stručne aktivnosti čijim se obavljanjem uz korišćenje naučnih, tehničkih i drugih dostignuća pružaju sudu ili drugom organu koji vodi postupak potrebna stručna znanja koja se koriste prilikom utvrđivanja, ocene ili razjašnjavanja pravno relevantnih činjenica (član 2. stav 2); veštačenje obavljaju fizička i pravna lica koja ispunjavaju uslove predviđene ovim zakonom, državni organi u okviru kojih se može obaviti veštačenje, kao i naučne i stručne ustanove (član 3), da veštaka imenuje i razrešava ministar nadležan za poslove u pravosuđu koji odlučuje i o upisu i brisanju pravnih lica u registar pravnih lica za obavljanje poslova veštačenja (član 4); da veštak ima pravo na naknadu troškova i pravo na nagradu za rad (član 5); kao i da fizičko lice može obavljati veštačenje samo ako je upisano u registar veštaka (član 8).

Zakonom o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, br. 36/11, 99/11, 83/14-dr zakon, 5/15, 44/18, 95/18, 91/19, 109/21) propisano je da je privredno društvo pravno lice koje obavlja delatnost u cilju sticanja dobiti (član 2), da je preduzetnik poslovno sposobno fizičko lice koja obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje kao takvo registrovano u skladu sa Zakonom o registraciji (član 83. stav 1) i da je se preduzetnikom u smislu ovog zakona smatra i fizičko lice upisano u poseban registar koji obavlja delatnost slobodne profesije uređen u posebnim propisom (član 83. stav 2).

Polazeći od napred citiranih zakonskih odredaba jasno je da su privredni sudovi stvarno nadležni da sudove u sporovima između privrednih subjekata, bez obzira na pravnu prirodu spora, odnosno da je za suđenje u sporovima između privrednih subjekata dovoljno da je ispunjen subjektivni kriterijum za zasnivanje nadležnosti privrednog suda. Tek ukoliko se radi o sporu između privrednih subjekata i drugih pravnih lica, za zasnivanje nadležnosti privrednog suda neophodno je da je ispunjen i objektivni kriterijum, odnosno da se radi o sporu između ovih lica nastalom u obavljanju privredne delatnosti. Konačno, u sporovima u kojima su obe stranke druga pravna lica, za suđenje je stvarno nadležan sud opšte nadležnosti bez obzira na pravnu prirodu spora.

S obzirom na činjenični osnov u ovom predmetu, u konkretnom slučaju se ne radi o sporu između dva privredna subjekta, jer tužena nije postupala kao privredni subjekat kada je angažovala tužioca da obavi veštačenje, iz čega sledi da se stvarna nadležnost privrednog suda ne može zasnovati na subjektivnom kriterijumu. Budući da je za zasnivanje stvarne nadležnosti privrednog suda moguće, kada je jedna strana u sporu privredni subjekat, a druga pravno lice koje nije privredni subjekat, pod uslovima da spor izlazi iz obavljanja delatnosti privrednih subjekata, u konkretnom slučaju nije ispunjen ni objektivni uslov za zasnivanje nadležnosti privrednog suda – da spor proizlazi iz obavljanja delatnosti privrednih subjekata. Ovo stoga što iako je tužilac preduzetnik i, u smislu Zakona o privrednim društvima, privredni subjekat, a tužena pravno lice, njihov spor nije proizašao iz privredne delatnosti tužioca, već iz delatnosti za koju je on upisan u nadležan registar veštaka, a koja se, u smislu člana 2. stav 2. Zakona o sudskim veštacima, ne može smatrati privrednom delatnošću, jer je usmerena na pružanje stručnih znanja za potrebe sudova i drugih državnih organa prilikom razjašnjenja spornih činjenica.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je rešio nastali sukob stvarne nadležnosti kao u izreci na osnovu čl. 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku i člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova, u vezi sa čl. 22. stav 2. Zakona o uređenju sudova.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić