.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
R1 378/2024
09.10.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ..., DD iz ..., ĐĐ iz ..., Grad ..., EE iz ..., ŽŽ iz ..., opština ..., ZZ iz ... i II iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Miloje Cvetić, advokat iz ..., protiv tuženih Kompanija „Internacional CG“ DP Beograd u stečaju, čiji je punomoćnik Isidora Rankić, advokat iz ..., Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije, Beograd i Kompanije „Generalexport“ DP u stečaju, čiji je punomoćnik Živka Spasić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Osnovnog suda u Raškoj i Privrednog suda u Beogradu, u sednici održanoj 09.10.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za postupanje u ovom predmetu, STVARNO I MESNO JE NADLEŽAN Osnovni sud u Raškoj.
O b r a z l o ž e nj e
Tužioci su Osnovnom sudu u Kraljevu, Sudska Jedinica u Raški 28.05.2012. godine podneli tužbu protiv tuženih Kompanije „Internacional CG“ DP Beograd u restruktuiranju, Republike Srbije, Agencija za privatizaciju, Beograd, čiji je pravni sledbenik Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije i Kompanije „Generalexport“ DP Beograd u restruktuiranju, radi isplate naknade za ostvareni radni staž od strane tuženih.
Pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Raškoj P1 630/12 od 06.07.2016. godine, utvrđen je prekid postupka u ovoj pravnoj stvari u odnosu na tuženu Republiku Srbije, Agencija za privatizaciju, Beograd iz razloga što je Agencija za privatizaciju prestala da postoji danom stupanja na snagu Zakona o imenama i dopunama Zakona o privatizaciji 01.02.2016. godine.
Rešenjem Osnovnog suda u Raškoj P1 163/21 od 16.05.2024. godine (pravnosnažno 22.07.2024. godine), stavom prvim izreke, odlučeno je da se nastavlja parnični postupak, tako što na mesto tužene Agencije za privatizaciju stupa Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilaca da na mesto Agencije za privatizaciju pored Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije stupi i Republika Srbija. Stavom trećim izreke, Osnovni sud u Raškoj se oglasio stvarno i mesno nenadležnim za postupanje po tužbi tužilaca protiv tužene Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije. Stavovima četvrtim i petim izreke, razdvojen je postupak u odnosu na tužene Kompanija „Internacional CG“ DP Beograd u stečaju i Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije i po pravnosnažnosti spisi predmeta dostavljeni Privrednom sudu u Beogradu.
Privredni sud u Beogradu nije prihvatio svoju stvarnu nadležnost, već je u prilogu akta P 3607/2024 od 26.09.2024. godine spise predmeta dostavio Vrhovnom sudu, radi rešavanja sukoba stvarne nadležnosti.
Rešavajući nastali sukob stvarne nadležnosti, na osnovu člana 32. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23) i člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud je našao da je za postupanje u ovom predmetu stvarno i mesno nadležan Osnovni sud u Raškoj.
Odredbom člana 27. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova, propisano je da privredni sud u prvom stepenu sudi u sporu između domaćeg i stranog privrednog društva, preduzeća, zadruga i preduzetnika i njihovih asocijacija (privredni subjekti), u sporu koji nastane između privrednog subjekta i drugog pravnog lica u obavljanju delatnosti privrednog subjekta, kao i ako je u navedenom sporu jedna od stranaka fizičko lice ako je sa strankom u odnosu materijalnog suparničarstva. Pored toga, privredni sud u prvom stepenu sudi u sporu koji proizlazi iz primene Zakona o privrednim društvima ili primene drugih propisa o organizaciji i statusu privrednog subjekta, kao i u sporu o primeni propisa o privatizaciji i hartiji od vrednosti (član 27. stav 1. tačka 3 istog zakona).
Odredbom člana 24. stav 2. istog zakona, propisano je da osnovni sud u prvom stepenu sudi u građanskopravnom sporu ako za pojedini građanskopravni spor nije nadležan drugi sud i vodi izvršni i vanparnični postupak, osim ako zakonom nije drukčije propisano.
Prema stanju u spisima, u odnosu na Agenciju za vođenje sporova u postupku privatizacije predmet tužbenog zahteva tužilaca je naknada štete u vidu novčane naknade za ostvareni radni staž. Kako tužena Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije nije nužni jedinstveni suparničar sa tuženim Kompanijom „Internacional CG“ DP Beograd i Kompanijom „Generalexport“ DP Beograd, Privredni sud u Beogradu nije nadležan za postupanje prema Agenciji za vođenje sporova u postupku privatizacije na osnovu članova 91. i 118. Zakona o stečaju, jer se iste odnose samo na stečajne dužnike, što u odnosu na ovu tuženu nije reč. Imajući u vidu navedeno, tužene Kompanija „Internacional CG“ DP Beograd i Kompanija „Generalexport“ DP Beograd nisu nužni i jedinstveni suparničari u odnosu na tuženu Agenciju za vođenje sporova u postupku privatizacije, to nisu ni solidarni dužnici potraživanja. Kako su tužioci fizička lica, to nije ispunjen ni subjektivni, ni objektivni kriterijum za zasnivanje nadležnosti Privrednog suda u Beogradu u odnosu na Agenciju za vođenje sporova u postupku privatizacije i Republiku Srbiju u smislu člana 27. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova. Pored navedenog nije reč o sporu koji proizilazi iz primene propisa o privatizaciji, jer novčana naknada za ostvareni radni staž nije u vezi sa promenom vlasništva nad tuženim Kompanijom „Internacional CG“ DP Beograd i Kompanijom „Generalexport“ DP Beograd, već je reč o sporu za naknadu štete povodom radnog odnosa koji tužioci zasnivaju na tvrdnji da je tužena Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije svojim radnjama sprečila isplatu potraživanja tužiocima.
Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 22. stav 2. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Mirjana Andrijašević, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
