Članom 88. Zakona o stečaju propisano je između ostalog da u trenutku nastupanja pravnih posledica otvaranja postupka stečaja, prekidaju se svi sudski postupci u odnosu na stečajnog dužnika i njegovu imovinu. Prema članu 90. istog zakona, parnični postupak u kojem je stečajni dužnik tuženi nastavlja se ako je: 1. tužilac kao stečajni ili razlučni poverilac podneo blagovremenu i urednu prijavu potraživanja; 2. na ispitnom ročištu stečajni upravnik osporio prijavu potraživanja; 3. tužilac kao stečajni ili razlučni poverilac zaključkom stečajnog sudije upućen na nastavak prekinutog parničnog postupka radi utvrđivanja osporenog potraživanja; 4. tužilac kao stečajni ili razlučni poverilac predložio nastavak prekinutog postupka u roku od 8 dana od dana prijema zaključka stečajnog sudije iz tačke 3. ovog člana.

Članom 91. stav 2. Zakona o stečaju propisano je da ako su ispunjeni svi uslovi iz člana 90. ovog zakona, parnični sud rešenjem protiv koga nije dozvoljena posebna žalba određuje nastavak postupka, dok je stavom trećim istog člana propisano da ako se prekinuti parnični postupak vodio pred sudom opšte nadležnosti, taj sud se ukoliko nastavi prekinuti postupak rešenjem oglašava stvarno i mesno nenadležnim i predmet ustupa sudu koji sprovodi stečajni postupak nad tuženim.

U konkretnom slučaju, rešenjem Privrednog suda u Beogradu St 72/15 od 18.03.2016.godine nad prvotuženim otvoren je postupak stečaja, a nad drugotuženim rešenjem tog suda St 68/15 od 04.11.2015.godine. Tužioci su 05.04.2018.godine podneli predlog za nastavak postupka, ističući da u odnosu na prvo i drugotuženog povlače tužbu u delu glavnog potraživanja i kamate, i tražili su utvrđenje njihovog potraživanja prema ovim tuženima po osnovu troškova parničnog postupka koji su im osporeni u postupku stečaja od strane ovih tuženih kao stečajnih dužnika.

Ukoliko sud koji je postupak prekinuo nađe da su ispunjeni uslovi za nastavak postupka doneće posebno rešenje kojim će odrediti da se postupak nastavlja i ukoliko nije nadležan, doneće rešenje kojim će se oglasiti nenadležnim i ustupiti predmet nadležnom sudu, koji će potom ceniti dozvoljenost tužbe iz člana 92. zakona.

Međutim, Treći osnovni sud u Beogradu se oglasio stvarno i meso nenadležnim, a da prethodno nije, nakon što je nad prvo i drugotuženim otvoren stečajni postupak, u odnosu na ove tužene prekinuo postupak zbog nastupanja pravnih posledica otvaranja stečajnog postupka, pa tek kada se ispune uslovi za nastavak postupka i nakon donošenja rešenja o nastavku postupka da se oglasi stvarno i mesno nenadležnim i predmet ustupi Privrednom sudu u Beogradu. Kako u spisima ne postoji rešenje o prekidu potupka, niti rešenje o nastavku postupka, to nisu ispunjeni uslovi iz člana 91. Zakona o stečaju, da se Treći osnovni sud oglasi stvarno i mesno nenadležnim i predmet ustupi Privrednom sudu u Beogradu. Stoga i pored činjenice da je nad prvo i drugotuženim otvoren postupak stečaja, u ovoj fazi postupka nema uslova za zasnivanje stvarne nadležnosti privrednog suda, budući da za zasnivanje nadležnosti toga suda nije odlučna činjenica otvaranje postupka stečaja nad prvo i drugotuženim, već ispunjenje procesnih pretpostavki iz Zakona os tečaju, kao i redosleda radnji koje prethode donošenju rešenja o nenadležnosti, a koje nisu preduzete od strane Trećeg osnovog suda u Beogradu. Takođe, nisu postojali uslovi da se Treći osnovni sud u Beogradu oglasi stvarno nenadležnim i u odnosu na treće i četvrtotuženog Agenciju za privatizaciju Republike Srbije i u odnosu na Republiku Srbiju, bez obrazloženja, u odnosu na koje tužene nije reč o sporu iz primene propisa o privatizaciji, jer se novčana naknada traži za ostvareni radni staž koji tužioci potražuju, te nije u vezi sa svojinskom transformacijom, odnosno promenom vlasništva prvo i drugotuženog.

Iz navedenih razloga, za postupanje u ovoj fazi postupka stvarno i mesno nadležan Treći osnovni sud u Beogradu.

Na osnovu člana 22. stav 2. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić