.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 383/2016
05.10.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac predsednika veća, Jelene Borovac i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Božidar Dobrić, advokat iz ..., protiv tuženog Javnog preduzeća „Jedinstvo“ …, koga zastupa Vasa Jovanović, advokat iz ..., radi raskida ugovora, rešavajući sukob nadležnosti između Apelacionog suda u Nišu i Višeg suda u Negotinu, u sednici održanoj 05.10.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za odlučivanje o žalbi tužilje izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Negotinu, Sudske jedinice u Kladovu P br. 52/15 od 15.03.2016. godine, stvarno je nadležan Viši sud u Negotinu.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Negotinu, Sudske jedinice u Kladovu P 52/15 opd 15.03.2016. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje: 1) kojim je tražila da se raskine ugovor o daljem korišćenju toplotne energije za grejanje stana; 2) da se ugovor o daljem korišćenju toplotne energije za grejanje stana proglasi ništavim, a tužilja briše iz evidencije kao korisnik toplotne energije i zahtev za slanje stručne ekipe koja će izvršiti isključenje radijatora u stanu tužilje sa sistema grejanja pre početka grejne sezone (15.10.2014. godine), a u protivnom neizvršenje ove odluke daje pravo tužilji da u svojoj režiji uz stručnu pomoć stručnjaka za toplotnu energiju o trošku tuženog, izvrši isključenje radijatora sa centralnog sistema za grejanje; odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Protiv navedene presude tužilja je izjavila žalbu, pa su spisi dostavljeni Apelacionom sudu u Nišu na odlučivanje.
Rešenjem Gž br. 1472/16 od 30.06.2016. godine Apelacioni sud u Nišu se oglasio stvarno nenadležnim za odlučivanje o žalbi tužilje izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Negotinu, Sudske jedinice u Kladovu P br. 52/15 od 15.03.2016. godine i spise ustupio Viišem sudu u Negotinu kao stvarno i mesno nadležnom sudu.
Viši sud u Negotinu nije prihvatio stvarnu nadležnost, već je aktom od 28.07.2016. godine spis Gž 261/16 dostavio Vrhovnom kasacionom sudu radi rešavanja nastalog sukoba nadležnosti, smatrajući da ožalbena presuda nije doneta u sporu male vrednosti.
Rešavajući sukob stvarne nadležnosti u smislu člana 22. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/15), Vrhovni kasacioni sud je našao da je za odlučivanje o žalbi tužilje u ovom sporu stvarno nadležan Viši sud u Negotinu.
Odredbom člana 23. stav 2. tačka 2. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'' br. 116/08...101/13), propisano je da viši sud u drugom stepenu, odlučuje o žalbama na odluke osnovnih sudova, na rešenja u građansko-pravnim sporovima; na presude u sporovima male vrednosti; u izvršnim i vanparničnim postupcima. Prema članu 24. stav 1. tačka 3. navedenog Zakona, apelacioni sud odlučuje o žalbama na presude osnovnih sudova u građansko-pravnim sporovima, ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud.
Prema odredbi člana 468. stav 1. ZPP, sporovi male vrednosti u smislu odredbe ove glave, su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Kao sporovi male vrednosti u smislu stava 4. iste odredbe, smatraju se i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koji je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2).
Iz ovakve pravne regulative može se zaključiti da se sporovima male vrednosti od stupanja na snagu Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11), smatraju svi sporovi (kondemetorni, deklaratorni i konstitutivni), u kojima predmet zahteva nije novčani iznos, a označena vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra (pod uslovom da ne predstavljaju sporove o nepokretnostima, radne sporove i sporove zbog smetanja poseda), a i sporovi čiji je predmet zahteva utvrđenje raskida ugovora i obavezivanje na činidbu.
Kako je u konkretnom slučaju predmet tužbenog zahteva raskid ugovora, proglašenje ugovora ništavim i obavezivanje tuženog na činidbu, a ne radi se o sporu o nepokretnosti jer se tužbenim zahtevom ne ustanovljavaju niti menjaju stvarna prava, kod označene vrednosti predmeta spora u tužbi (8.300,00 dinara), takav spor predstavlja spor male vrednosti. Stoga je za odlučivanje o žalbi tužilje izjavljenoj protiv presude donete u sporu male verednosti, prema članu 23. stav 2. tačka 2. Zakona o uređenju sudova, stvarno nadležan Viši sud u Negotinu. Na osnovu člana 22. ZPP odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
