Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u pravnoj stvari tužioca Komercijalne banke a.d. Beograd, protiv tuženog AA iz ..., radi duga, odlučujući o sukobu nadležnosti između Osnovnog suda u Prokuplju i Trećeg osnovnog suda u Beogradu, u sednici održanoj 24.09.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

Za postupanje u ovom predmetu STVARNO i MESNO je NADLEŽAN Osnovni sud u Prokuplju.

O b r a z l o ž e nj e

Izvršni poverilac je predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave podneo Osnovnom sudu u Prokuplju, dana 23.05.2014. godine, koji je dozvolio predloženo izvršenje rešenjem Iv.br.267/14 od 30.05.2014. godine. Uz predlog je priložio i Ugovor o dugoročnom dinarskom kreditu, u kome su se stranke u čl.11 sporazumele da su saglasne da će sve eventualne sporove proistekle iz ovog ugovornog odnosa nastojati da reše sporazumno, a ukoliko dođe do sudskog spora ugovorne strane određuju nadležnost stvarno i mesno nadležnog suda prema sedištu banke. Po prigovoru dužnika (koga nema u spisima), stavljeno je van snage navedeno rešenje, ukinute su sve sprovedene radnje, a spisi dostavljeni parničnom odeljenju tog suda na dalji postupak.

Osnovni sud u Prokuplju se rešenjem P 238/20 od 10.03.2020. godine, oglasio mesno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i po pravnosnažnosti rešenja spise dostavio Trećem osnovnom sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom prema sedištu tužioca (banke) i sudu čija je nadležnost ugovorena.

Treći osnovni sud u Beogradu nije prihvatio svoju mesnu nadležnost, već je aktom P 23726/2020 od 10.09.2020. godine, predmet dostavio Vrhovnom kasacionom sudu.

Rešavajući nastali sukob mesne nadležnosti, na osnovu člana 22. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04 i 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao da je za postupanje u ovom predmetu mesno nadležan Osnovni sud u Prokuplju.

Prema članu 39. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za suđenje je opšte mesno nadležan sud na čijem području tuženi ima prebivalište.

Odredbom člana 20. ZPP propisano je da se sud može povodom prigovora tuženog, oglasiti mesno nenadležnim ako je prigovor podnesen najdocnije na pripremnom ročištu ili ako ono nije održano do upuštanja tuženog u raspravljanje o glavnoj stvari na prvom ročištu za glavnu raspravu (stav 1), a sud se može oglasiti po službenoj dužnosti mesno nenadležnim samo kad postoji isključiva mesna nenadležnost nekog drugog suda najdocnije na pripremnom ročištu ili ako ono nije održano do upuštanje tuženog u raspravljanje o glavnoj stvari na prvom ročištu za glavnu raspravu (stav 2).

Odredbom člana 64. ZPP propisano je da ako zakonom nije određena isključiva mesna nadležnost nekog suda, stranke se mogu sporazumeti da im u prvom stepenu sudi sud koji nije mesno nadležan, pod uslovom da je taj sud stvarno nadležan (stav 1), da ovaj sporazum važi samo ako je pismeno sastavljen i ako se tiče određenog spora ili više sporova koji svi proističu iz određenog pravnog odnosa (stav 3) i da ispravu o sporazumu tužilac mora priložiti uz tužbu, a tuženi uz prigovor nenadležnosti ili odgovor na tužbu.

Tužilac je inicirao postupak podnošenjem predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave Osnovnom sudu u Prokuplju protiv izvršnog dužnika AA iz ..., kako je označeno u podnetom predlogu za izvršenje i u izvršnoj ispravi, čime je zasnovao nadležnost tog suda, a ispravu o sporazumu je priložio uz predlog za izvršenje. Prema članu 11. Ugovora o dugoročnom dinarskom kreditu, stranke su saglasne da će sve eventualne sporove proistekle iz ovog ugovornog odnosa nastojati da reše sporazumno, a ukoliko dođe do sudskog spora ugovorne strane određuju nadležnost stvarno i mesno nadležnog suda „prema sedištu banke“.

Na osnovu ovako zaključenog sporazuma o mesnoj nadležnosti nije moguće ustanoviti nadležnost Trećeg osnovnog suda u Beogradu. Naime, sedište banke je u Beogradu na čijoj teritoriji je u vreme zaključenja priloženog Ugovora postojalo pet opštinskih sudova, dok je sada sudska nadležnost na teritoriji Grada Beograda u prvostepenom parničnom postupku, u ovoj vrsti sporova, podeljena između tri suda – Prvog, Drugog i Trećeg osnovnog suda u Beogradu. Kod ovakvog stanja stvari ne postoji tačka vezivanja koja bi ustanovila nadležnost ovog suda za dalje postupanje, jer Treći osnovni sud u Beogradu, nije postojao u vreme zaključenja predmetnog ugovora, a i sporazum o nadležnosti je neodređen jer je ugovorena nadležnost „suda prema sedištu banke“.

Kako se ne radi o sporu u kome postoji isključiva mesna nadležnost određenog suda, nadležnost suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari određuje se na osnovu opštih pravila o mesnoj nadležnosti, tj. na osnovu odredbe člana 39. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 22. stav 1. u vezi člana 23. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić