.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 401/2021
15.07.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV i GG, oboje iz ..., DD iz ... i ĐĐ iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Milena Stanarević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, čiji je zastupnik Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi isplate, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Višeg suda u Beogradu i Apelacionog suda u Beogradu, na sednici održanoj 15.07.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za odlučivanje o žalbi tužilaca i tužene, izjavljenim protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 757/16 od 08.05.2017. godine, stvarno je nadležan Apelacioni sud u Beogradu.
O b r a z l o ž e nj e
Prvi osnovni sud u Beogradu, presudom P1 757/16 od 08.05.2017. godine, odbio je kao neosnovane tužbene zahteve tužilaca, kojim su tražili da se obaveže tužena da isplati tužiocima ponaosob na ime naknade štete u visini minimalne zarade za period od 01. februara do 02. avgusta 2013. godine, određene novčane iznose, sa zakonskom zateznom kamatom (sve bliže određeno u stavu jedan – šest izreke prvostepene presude). Obavezao je tužioce da solidarno naknade tuženoj troškove parničnog postupka u iznosu od 9.000,00 dinara, u roku od 8 dana od dana prijema presude pod pretnjom izvršenja (stav drugi izreke).
Protiv navedene presude, žalbe su izjavili tužioci i tužena u odnosu na odluku o troškovima parničnog postupka (rešenje sadržano u presudi Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 757/16 od 08.05.2017. godine).
Apelacioni sud u Beogradu, rešenjem Gž 3442/18 od 29.01.2020. godine, oglasio se stvarno nenadležnim za odlučivanje o žalbama tužilaca i tužene, izjavljenim protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 757/16 od 08.05.2017. godine i spise predmeta ustupio Višem sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu. U obrazloženju ukazao, da su tužioci bili zaposleni u veterinarskoj ustanovi „Glutin“ Beograd – Padinska Skela, a ne kod tužene Republike Srbije - Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine od koje u ovoj parnici tražio naknadu štete. Zatim, da spor iz radnog odnosa je spor između zaposlenog i poslodavca, a kako tužioci i tužena nisu u odnosu na zaposlenog poslodavca, da se u konkretnoj situaciji ne radi o sporu iz radnog odnosa. Pored toga, kako su tužioci obični suparničari, da se vrednost predmeta spora ne može utvrđivati sabiranjem novčanih iznosa koje potražuje svaki suparničar, već da je vrednost predmeta spora jednaka visini najvišeg zahteva i to u iznosu od 120.520,00 dinara, koji iznos očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra na dan podnošenja tužbe, zbog čega je za odlučivanje o izjavljenim žalbama stvarno nadležan Viši sud u Beogradu, na osnovu odredbe člana 23. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova.
Viši sud u Beogradu, nije prihvatio stvarnu nadležnost, već je uz dopis Gž1 74/20 od 27.05.2021. godine, spise predmeta dostavio Vrhovnom kasacionom sudu radi odlučivanja o sukobu stvarne nadležnosti između sudova iste vrste. U obrazloženju ukazao, da se u konkretnoj situaciji radi o sporu iz radnog odnosa i da označena vrednost predmeta spora nije od uticaja za utvrđivanje stvarne nadležnosti suda. Zatim, kako je žalba izjavljena protiv presude donete u sporu između tužilaca kao bivših zaposlenih i tužene kao osnivača i pravnog sledbenika privrednog subjekta u stečaju, radi naknade štete u vezi sa radom (predmet tužbenog zahteva je novčano potraživanje iz radnog odnosa) da se ne radi o sporu male vrednosti, zbog čega je za odlučivanje o izjavljenim žalbama nadležan Apelacioni sud u Beogradu.
Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti na osnovu odredbe člana 22. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20), a u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br.116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18-US, 87/18 i 88/18-US), utvrdio da je Apelacioni sud u Beogradu stvarno nadležan za odlučivanje u drugom stepenu o izjavljenim žalbama tužilaca i tužene.
Prema obrazloženju prvostepene presude, tužioci su podneli tužbu protiv tužene radi naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa u veterinarskoj ustanovi „Glutin“ iz Beograda, koja je bila u stečaja i brisana iz registra zato što je tužena bila osnivač veterinarske ustanove „Glutin“ te na osnovu toga kao pravni sledbenik i odgovara za sve obaveze iste ustanove i iz tih razloga predlažili da sud usvoji tužbeni zahtev opredeljen 27.01.2017. godine.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, je propisano, da, sporovi male vrednosti, jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 469. ZPP, je propisano, da, ne smatraju se sporovima male vrednosti, sporovi o nepokretnostima, sporovi iz radnih odnosa i sporovi zbog smetanja državine.
Kako se u konkretnoj situaciji radi o sporu radi naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa, to se isti ne može smatrati sporom male vrednosti, zbog čega je za odlučivanje o žalbi tužilaca i tužene izjavljenim protiv prvostepene presude stvarno nadležan Apelacioni sud u Beogradu na osnovu odredbe člana 24. stav 1. tačka 3. Zakona o uređenju sudova, a u vezi odredbe člana 166. stav 2.ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 22. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
