Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Tihomir Dimković, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Branislav Zarić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Osnovnog suda u Zrenjaninu i Višeg suda u Beogradu, u sednici održanoj 29.08.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

Za suđenje u ovoj pravnoj stvari, STVARNO JE NADLEŽAN Osnovni sud u Zrenjaninu.

O b r a z l o ž e nj e

Tužilja AA iz ... podnela je 03.12.2018. godine tužbu Osnovnom sudu u Zrenjaninu, protiv tuženog BB iz ..., radi naknade nematerijalne štete na ime duševnih bolova zbog povrede prava ličnosti – časti i ugleda iznošenjem neistina i uvreda učinjenih od strane tuženog u pismu upućnom VV, a koje je objavljeno na internet stranici VV. Nakon ročišta za glavnu raspravu održanog 19.03.2019. godine na kome je tuženi istakao prigovor stvarne i mesne nenadležnosti Osnovnog suda u Zrenjaninu taj sud se rešenjem P 1665/18 od 19.03.2019. godine, oglasio stvarno i mesno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari, a po pravnosnažnosti rešenja predmet je ustupio Višem sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom.

Viši sud u Beogradu nije prihvatio svoju stvarnu nadležnost, nalazeći da je za suđenje stvarno i mesno nadležan Osnovni sud u Zrenjaninu, pa je predmet dostavio Vrhovnom kasacionom sudu radi rešavanja sukoba nadležnosti.

Rešavajući nastali sukob nadležnosti, na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Sl.glasnik RS“, broj 116/08...88/18) i člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Sl.glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je za postupanje u ovom predmetu stvarno i mesno nadležan Osnovni sud u Zrenjaninu.

Naime, odredbom člana 23. stav 1. tačka 7. Zakona o uređenju sudova („Sl.glasnik RS“, broj 116/08...88/18), propisano je da viši sud u prvom stepenu, između ostalog, sudi u građansko-pravnim sporovima kad vrednost predmeta spora omogućuje izjavljivanje revizije; u sporovima o objavljivanju ispravke informacije i odgovora na informaciju zbog povrede zabrane govora mržnje, zaštite prava na privatni život, odnosno prava na lični zapis, propuštanja objavljivanja informacije i naknadi štete u vezi sa objavljivanjem informacije. Odredbom člana 22. stav 2. istog zakona propisano je da osnovni sud u prvom stepenu sudi u građanskopravnim sporovima ako za pojedine od njih nije nadležan drugi sud i vodi izvršne i vanparnične postupke za koje nije nadležan neki drugi sud.

Odredbom člana 112. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima („Sl.glasnik RS“, broj 83/14...12/16) propisano je da lice na koje se odnosi informacija čije je objavljivanje u skladu sa ovim zakonom zabranjeno, a koje zbog njenog objavljivanja trpi štetu, ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete u skladu sa opštim propisima i odredbama ovog zakona, nezavisno od drugih sredstava pravne zaštite koja tom licu stoje na raspolaganju u skladu sa odredbama ovog zakona, stavom 2. istog člana propisano je da pravo na naknadu štete iz stava 1. ovog člana ima i lice kojem nije objavljen odgovor, ispravka ili druga informacija čije je objavljivanje naloženo odlukom nadležnog suda, a koje zbog neobjavljivanja trpi štetu. Odredbom člana 113. istog zakona propisano je da novinar, odnosno odgovorni urednik odgovara za štetu nastalu objavljivanjem informacije iz člana 112. stav 1. ovog zakona, ako se dokaže da je šteta nastala njegovom krivicom, a članom 114. da izdavač odgovara za štetu nastalu objavljivanjem informacije iz člana 112. stav 1. ovog zakona, kao i za propuštanje objavljivanja informacije iz člana 112. stav 2. ovog zakona, bez obzira na krivicu.

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, te da je Viši sud u Beogradu nadležan da sudi za teritoriju Republike Srbije (u skladu sa članom 4. stav 2. Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava) u parnicama u kojima ima osnova za primenu Zakona o javnom informisanju i medijima na osnovu kog zakona se tužba može podneti protiv novinara, odgovornog urednika i izdavača medija, te da je u konkretnom slučaju tužba podneta protiv fizičkog lica koje ne spada u krug navedenih lica, to se u konkretnom slučaju ne mogu primeniti odredbe Zakona o javnom informisanju i medijima. Kako se u konkretnom slučaju radi o tužbi radi naknade nematerijalne štete zbog širenja (objavljivanja) netačne informacije u sredstvima javnog informisanja gde tuženi nije lice koje su odgovorno u smislu odredbe člana 113. i 114. Zakona o javnom informisanju i medijima, te kako je vrednost predmeta spora označena u tužbi 100.000,00 dinara (ispod cenzusa za izjavljivanje revizije), to je primenom člana 22. Zakona o uređenju sudova za suđenje u ovoj pravnoj stvari, stvarno i mesno nadležan Osnovni sud u Zrenjaninu.

Na osnovu iznetog, primenom člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić