Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Đurašinović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Mića Petrović, advokat iz ..., radi predaje u posed, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Apelacionog suda u Beogradu i Višeg suda u Beogradu, na sednici održanoj 20.01.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

Za odlučivanje o žalbi protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 38971/13 od 11.09.2018. godine, STVARNO JE NADLEŽAN Viši sud u Beogradu.

O b r a z l o ž e nj e

Viši sud u Beogradu se rešenjem Gž 20214/18 od 19.11.2020. godine, oglasio stvarno nenadležnim za odlučivanje po žalbi tuženog i spise predmeta dostavio Apelacionom sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu.

Apelacioni sud u Beogradu nije prihvatio ustupljenu nadležnost, pa je spise uz akt Gž 7419/20 od 29.12.2020. godine, dostavio Vrhovnom kasacionom sudu, radi rešavanja sukoba nadležnosti.

Rešavajući negativni sukob nadležnosti na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Sl.glasnik RS“ br.116/08, ... 101/11 i 87/18) i člana 22. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je za odlučivanje stvarno nadležan Viši sud u Beogradu.

Prema stanju u spisima, postupajući po tužbi tužioca, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog da tužiocu preda u posed i na slobodno korišćenje podrumski prostor bliže opisan u izreci, i da mu preda ključeve od vrata. Protiv navedene presude, tuženi je izjavio žalbu Višem sudu u Beogradu, koji se, nakon što su mu spisi dostavljeni radi odlučivanja o žalbi, oglasio stvarno nenadležnim za postupanje, s pozivom na odredbu člana 17. stav 1. u vezi člana 469. Zakona o parničnom postupku, i odredbu člana 24. stav 1. tačka 3. Zakona o uređenju sudova, smatrajući da se ne radi o sporu male vrednosti.

Odredbom člana 23. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova, propisano je da viši sud u drugom stepenu odlučuje o žalbama na odluke osnovnih sudova i to: na rešenja u građanskopravnim sporovima, na presude u sporovima male vrednosti i na odluke u vanparničnim postupcima, dok je odredbom člana 24. stav 1. tačka 3. istog Zakona, predviđeno da apelacioni sudovi odlučuju o žalbama na presude osnovnih sudova u građanskim sporovima, ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud.

Zakonom o parničnom postupku, članom 28. propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Članom 31. propisano je ako se tužbenim zahtevom traži utvrđenje prava svojine ili drugih stvarnih prava na nepokretnostima, utvrđenje ništavosti, poništaj ili raskid ugovora, koji ima za predmet nepokretnost, vrednost predmeta spora se određuje prema tržišnoj vrednosti nepokretnosti ili njenog dela. Članom 33. stavom 1. propisano je da ako se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, a tužilac u tužbi navede da pristaje da umesto ispunjenja tog zahteva primi određeni novčani iznos, kao vrednost predmeta spora uzeće se taj iznos.

U konkretnom slučaju, ne radi se o sporu o nepokretnostima u smislu člana 469. ZPP-a, već se raspravlja o zahtevu koji je kondemnatorne i imovinsko pravne prirode - traži se činidba, tj. predaja nepokretnosti na korišćenje tužiocu. Vrednost navedena u tužbi u ovom slučaju predstavlja vrednost predmeta spora. Spor sa ovakvim zahtevom ne predstavlja spor o nepokretnosti, kako to pogrešno nalazi Viši sud u Beogradu, jer sporovi o nepokretnostima podrazumevaju sporove o utvrđenju, zasnivanju i prestanku prava svojine i drugih stvarnih prava na nepokretnosti. Okolnost što se tužbom traži predaja, ne utiče na drugačiju ocenu pravne prirode tužbenog zahteva, jer takav zahtev ne podrazumeva utvrđenje bilo kog prava na nepokretnosti, već samo činjenicu koja predstavlja osnov za predaju. Imajući ovo u vidu, da li se radi o sporu male vrednosti, ceni se upravo u skladu sa odredbom člana 468. stav 1. ZPP.

Tužba u ovoj pravnoj stvari, podneta je 11.10.2013. godine, a kao vrednost predmeta spora naveden je iznos od 10.000,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 3.000 evra. To znači da se radi o žalbi na presudu u sporu male vrednosti, u smislu člana 468. stav 1. ZPP, pa primenom člana 23. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Viši sud u Beogradu stvarno nadležan za odlučivanje o žalbi na prvostepenu presudu.

Iz navedenih razloga, na osnovu odredbe člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić