.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
R1 436/2023
30.08.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA, preduzetnika, vlasnika Radnje za ... „BB“ ..., čiji je punomoćnik Olivera Mijatović, advokat iz ..., protiv tužene VV iz ..., čiji je punomoćnik Đura Blagojević, advokat iz ..., radi povraćaja stvari, odlučujući o sukobu nadležnosti između Apelacionog suda u Nišu i Višeg suda u Nišu, u sednici veća održanoj dana 30.08.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za odlučivanje o žalbi tužioca izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Nišu P 2244/21 od 29.03.2021. godine, NADLEŽAN je Viši sud u Nišu.
O b r a z l o ž e nj e
Tužilac je Apelacionom sudu u Nišu izjavio žalbu protiv presude Osnovnog suda u Nišu P 2244/21 od 29.03.2021. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev za obavezivanje tužene da tužiocu preda u državinu pokretne stvari: TV „...“, sekcalicu „...“ i udarnu bušilicu „...“, odnosno da mu umesto predaje ovih pokretnih stvari isplati novčani iznos od 41.470,00 dinara na ime njihove protivvrednosti, te tužilac obavezan da tuženoj nadoknadi parnične troškove.
Apelacioni sud u Nišu se rešenjem Gž 2245/21 od 29.07.2021. godine oglasio stvarno nenadležnim za odlučivanje o izjavljenoj žalbi, te odlučio da se spisi predmeta dostave na nadležnost Višem sudu u Nišu, kao stvarno nadležnom sudu.
Viši sud u Nišu nije prihvatio stvarnu nadležnost, već se dopisom Gž 4607/21 od 17.07.2023. godine obratio Vrhovnom sudu, sa zahtevom da odluči o sukobu nadležnosti. Stanovišta je da predmetna parnica nije spor male vrednosti po članu 469. ZPP, pošto je tužena faktički radila za tužioca i pored činjenice da među njima nije bio zaključen ugovor o radu, te da je za odlučivanje o izjavljenoj žalbi po odredbama članova 25. stav 2. tačka 1. i 26. stav 1. tačka 3. Zakona o uređenju sudova, nadležan Apelacioni sud u Nišu, a ne Viši sud u Nišu.
Odlučujući o nastalom sukobu nadležnosti na osnovu člana 22. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je našao da je za odlučivanje o izjavljenoj žalbi nadležan Viši sud u Nišu.
Naime, tužilac tužbu zasniva na tvrdnji da je sa tuženom bio u poslovnom odnosu iz kog mu ona nije vratila predmetne pokretne stvari. Pobijanom presudom utvrđeno je da među strankama nije bio zaključen ugovor o radu. Pošto pravni odnos iz koga je nastalo sporno potraživanje ima elemente građanskopravnog odnosa, nema mesta primeni odredbe člana 469. ZPP, po kojoj se ne smatraju sporovima male vrednosti sporovi o nepokretnostima, sporovi iz radnih odnosa i sporovi zbog smetanja državine.
Po odredbama člana 468. ZPP, sporovi male vrednosti jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, kao i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Parnica je pokrenuta dana 21.07.2017. godine, vrednost predmeta spora je 41.470,00 dinara, pa je pri srednjem kursu NBS za 1 evro od 120,61 dinara na dan podnošenja tužbe vrednost predmeta spora dinarska protivvrednost 343,83 evra.
Po odredbi člana 25. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 10/2023), viši sud u drugom stepenu odlučuje o žalbi na presudu osnovnog suda u sporu male vrednosti, pa pošto je pobijana presuda doneta u sporu male vrednosti, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
