Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Negosava Ćirić, advokat iz ..., protiv tuženih BB, VV i GG, čiji je zakonski zastupnik VV, svi iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Ivković, advokat iz ..., radi poništaja sporazuma, rešavajući o sukobu nadležnosti između Višeg suda u Pirotu i Apelacionog suda u Nišu, na sednici održanoj dana 03.10.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

Za odlučivanje u ovoj parnici nadležan je Viši sud u Pirotu.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Gž broj 361/17 od 11.07.2019. godine, Viši sud u Pirotu oglasio se stvarno nenadležnim za odlučivanje o žalbi tuženih izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Pirotu P broj 2385/15 od 13.07.2017. godine, sa nalogom da se spisi ustupe Apelacionom sudu u Nišu kao stvarno nadležnom.

Apelacioni sud u Nišu nije prihvatio ustupljenu nadležnost, već je spise uz akt Gž broj 3783/19 od 02.08.2019. godine, dostavio Vrhovnom kasacionom sudu radi rešavanja sukoba nadležnosti.

Rešavajući sukob nadležnosti na osnovu člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je za odlučivanje stvarno nadležan Viši sud u Pirotu.

Prema stanju u spisima, tužilac je protiv tuženih podneo tužbu radi poništaja sporazuma o prestanku obavljanja delatnosti, pri čemu je vrednost predmeta spora opredeljena na iznos od 10.000,00 dinara.

Postupak je vođen prema pravilima za postupanje u sporovima male vrednosti i nakon sprovedenog dokaznog postupka doneta je presuda od strane Osnovnog suda u Pirotu P broj 2385/15 od 13.07.2017. godine, kojim je usvojen tužbeni zahtev tužioca. Nakon što su spisi dostavljeni Višem sudu u Pirotu radi odlučivanja o žalbi tuženih, navedeni sud se rešenjem Gž broj 1361/17 od 11.07.2019. godine oglasio stvarno nenadležnim, sa obrazloženjem da sporovi u kojima je tužbenim zahtevom tražen poništaj poravnanja, sporazuma ili ugovora, ne mogu biti sporovi male vrednosti, bez obzira na označenu vrednost predmeta spora.

Zakonom o parničnom postupku, članom 468. propisano je da su sporovi male vrednosti, sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe (stav 1.). Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima je predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koje je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana. Istim zakonom, članom 469. propisano je da se ne smatraju sporovima male vrednosti sporovi o nepokretnostima, sporovi iz radnih odnosa i sporovi zbog smetanja državine.

Nadalje, Zakonom o parničnom postupku članom 33. stavom 2. propisano je da u drugim slučajevima, ako se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, za određivanje stvarne nadležnosti merodavna je vrednost predmeta spora koju je tužilac označio u tužbi.

Shodno navedenom, stanovište Višeg suda u Pirotu da sporovi u kojima se traži poništaj poravnanja, sporazuma ili ugovora, ne mogu biti sporovi male vrednosti, bez obzira na označenu vrednost predmeta spora, nema utameljenja u pozitivnim propisima, s obzirom na to da je, kada je u pitanju vrsta spora, raspravljanje po pravilima za sporove male vrednosti isključeno jedino onda kada se radi o sporovima iz člana 469. Zakona o parničnom postupku. Navedeni spor nije spor ove vrste, pa su za određivanje vrednosti predmeta spora, a samim tim i za određivanje stvarne nadležnosti, relevantna pravila propisana odredbama članova 27. do 34. Zakona o parničnom postupku. Imajući u vidu da se radi o obligacionopravnom zahtevu, za poništaj ugovora, to se vrednost predmeta spora određuje na osnovu odredbe člana 33. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odnosno na osnovu vrednosti predmeta spora koji je tužilac označio u tužbi.

U konkretnom slučaju, tužilac je vrednost predmeta spora opredelio na iznos od 10.000,00 dinara, što znači da se u ovom postupku ima odlučiti primenom pravila za postupanje u sporovima male vrednosti, što dalje znači da je za odlučivanje o žalbi koja je izjavljena na prvostepenu presudu nadležan da odlučuje viši sud u smislu odrebe člana 23. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 116/08...65/18).

Imajući izneto u vidu, odlučeno je kao u izreci primenom odredbe člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Biserka Živanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić