Rešavajući nastali sukob stvarne nadležnosti, na osnovu člana 32. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23) i člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 i 10/23), Vrhovni sud je ocenio da je za postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Apelacioni sud u Nišu.

Odredbom člana 25. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova, propisano je da viši sud u drugom stepenu odlučuje o žalbi na odluke osnovnih sudova na rešenja doneta u građanskopravnom sporu, na presudu u sporu male vrednosti, na odluke donete u postupku izvršenja i obezbeđenja i na rešenja doneta u vanparničnom postupku, dok je odredbom člana 26. stav 1. tačka 3. istog zakona, predviđeno da apelacioni sud odlučuje o žalbi na presudu osnovnog suda u građanskopravnom sporu, ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti, sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, stavom 4. istog člana, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju i sporovi u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu ako vrednost predmeta spora koju je tužilac označio u tužbi ne prelazi iznos od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 469. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti ne smatraju sporovi o nepokretnostima, sporovi iz radnih odnosa i sporovi zbog smetanja državine.

U konkretnom slučaju, predmet tužbenog zahteva je utvrđenje prava svojine i državine, predaja na korišćenje dela nepokretnosti, kao i naknada zbog nekorišćenja tog dela. Prvostepeni sud je presudom odbacio tužbu kao nedozvoljenu, u delu za utvrđenje prava svojine i državine, zbog nepostojanja pravnog interesa, a u preostalom delu (da se obaveže tuženi da tužiocu omogući korišćenje nepokretnosti i da mu plati naknadu za vreme osporavanja korišćenja nepokretnosti) je odbio tužbeni zahtev tužioca. Protiv navedene presude tužilac je izjavio žalbu Apelacionom sudu u Nišu koji se, nakon što su mu spisi dostavljeni radi odlučivanja o žalbi, oglasio stvarno nenadležnim za postupanje, smatrajući da je deo pobijane odluke rešenje, a da se u preostalom delu radi o sporu male vrednosti, te da je za odluku po žalbi nadležan Viši sud u Pirotu.

Imajući u vidu navedeno, odlučeno je o zahtevu tužioca koji se odnosi na ostvarivanje njegovog svojinskog prava na nepokretnosti, odnosno realizaciju svojinsko - pravnog ovlašćenja koje proizlazi iz prava svojine, pa se u konkretnom slučaju radi o sporu o nepokretnostima u smislu člana 469. ZPP, te stoga navedena prvostepena odluka nije doneta u sporu male vrednosti, bez obzira na vrednost predmeta spora koja je označena u tužbi, zbog čega primenom člana 26. Zakona o uređenju sudova, Vrhovni sud nalazi da je za odlučivanje o žalbi na prvostepenu presudu nadležan Apelacioni sud u Nišu.

Na osnovu člana 22. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković