Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Ilije Zindovića i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Branko Pavlović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Boris Bogdanović, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o sukobu između Višeg suda u Beogradu i Apelacionog suda u Beogradu, o stvarnoj nadležnosti suda, u sednici održanoj 16.10.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

Za postupanje po žalbi tužene izjavljenoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 11300/17 od 13.09.2018. godine, STVARNO JE NADLEŽAN Viši sud u Beogradu.

O b r a z l o ž e nj e

Dana 13.09.2018. godine, Prvi osnovni sud u Beogradu doneo je presudu P 11300/17, kojom je utvrđeno da su ništave odluke Skupštine tuženog od 25.07.2011. godine o promeni naziva kluba i izboru zastupnika kluba, da je ništava odluka Skuštine tuženog od 27.02.2012. godine o usvajanju Statuta, kao i rešenje Agencije za privredne registre BS ../12 od 19.06.2012. godine, te je odlučeno o predloženoj privremenoj meri i troškovima postupka. Protiv ove odluke tuženi je izjavio žalbu, pa je predmet dostavljen Apelacionom sudu u Beogradu, koji se rešenjem Gž 9979/18 od 13.02.2019. godine, oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari, a po pravnosnažnosti rešenja predmet je ustupio Višem sudu u Beogradu, kao mesno i stvarno nadležnom.

Viši sud u Beogradu nije prihvatio svoju stvarnu nadležnost pa je predmet dostavio Vrhovnom kasacionom sudu radi rešavanja sukoba stvarne nadležnosti.

Rešavajući nastali sukob stvarne nadležnosti, na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Sl. glasnik RS“ br.116/08, ... i 13/16) i člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Sl.glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je za odlučivanje o žalbi protiv odluke Prvog osnovnog suda u Beogradu P 11300/17 od 13.09.2018. godine, stvarno nadležan Viši sud u Beogradu.

Naime, odredbom člana 23. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova, propisano je da viši sud u drugom stepenu odlučuje o žalbama na odluke osnovnih sudova i to na rešenja u građanskopravnim sporovima, na presude u sporovima male vrednosti i odluke donete u vanparničnim postupcima, dok apelacioni sud, primenom člana 24. stav 1. tačka 3. istog Zakona, odlučuje o žalbama na presude osnovnih sudova u građanskopravnim sporovima, ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud.

Predmet tužbenog zahteva u ovoj pravnoj stvari je zahtev tužioca za utvrđenje ništavosti odluka Skuštine tuženog i rešenja APR-a, što predstavlja imovinsko pravni spor u kome je predmet tužbenog zahteva nenovčano potraživanje. Ova vrsta sporova nije izuzeta od pravila o sporovima male vrednosti, pa se ocena da li se radi o sporu male vrednosti ceni upravo u skladu sa odredbom člana 468. stav 1. ZPP.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 28.11.2012. godine, a vrednost predmeta spora označena je u tužbi iznosom od 10.000,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 3.000 evra. To znači da se radi o žalbi na presudu u sporu male vrednosti, u smislu člana 468. stav 1. ZPP, pa primenom člana 23. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je za odlučivanje o žalbi na prvostepenu presudu stvarno i mesno nadležan Viši sud u Beogradu.

Na osnovu iznetog, primenom člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić