.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
R1 522/2023
19.10.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca „Elektrodistribucija Srbije“ d.o.o. Beograd, Ogranak „Elektrodistribucija Leskovac“, koga zastupa Milan Petrović advokat iz ..., protiv tuženog Grada Niša, koga zastupa Pravobranilaštvo grada Niša, zbog sticanja bez osnova, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Privrednog suda u Nišu i Višeg suda u Nišu, na sednici održanoj 19.10.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za suđenje u ovoj parnici stvarno je nadležan Viši sud u Nišu.
O b r a z l o ž e nj e
Viši sud u Nišu obratio se Vrhovnom sudu, dopisom P 238/2023 od 28.09.2023. godine, radi rešavanja sukoba stvarne nadležnosti sa Privrednim sudom u Nišu, smatrajući da je taj sud stvarno nadležan za postupanje u ovom postupku.
Rešavajući nastali sukob stvarne nadležnosti, na osnovu člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23), u vezi s članom 32. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), Vrhovni sud je ocenio da je u ovom postupku stvarno nadležan Viši sud u Nišu.
Prema stanju u spisima, tužilac je 21.07.2023. godine podneo Privrednom sudu u Nišu tužbu kojom je zahtevao isplatu iznosa od 9.690.967,68 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, koji je tuženi od njega naplatio na ime naknade za korišćenje javnih površina na osnovu upravnog rešenja koje je kasnije poništeno. Privredni sud u Nišu se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj parnici i po pravnosnažnosti rešenja spise predmeta dostavio Višem sudu u Nišu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu (rešenje P 449/2023 od 28.07.2023. godine). Naveo je da se ne radi o sporu koji je nastao iz obavljanja delatnosti privrednog subjekta ovde tužioca, već da je predmet spora vraćanje stečenog bez osnova na ime naplaćene lokalne komunalne takse, po osnovu rešenja koje je poništeno u upravnom postupku. Viši sud u Nišu nije prihvatio svoju stvarnu nadležnost, jer se potraživanje tužioca odnosi na vraćanje neosnovano stečene naknade za korišćenje prostora na javnim površinama i postavljanje bandera i samostojećih ormana sa opremom za komunalne instalacije koje je tužilac, kao privredni subjekat, postavio u vršenju svoje privredne delatnosti i u vezi s tom privrednom delatnošću platio naknadu po kasnije poništenom rešenju.
Zakonom o uređenju sudova propisano je da privredni sud u prvom stepenu sudi u sporovima između domaćih i stranih privrednih društava, preduzeća, zadruga i preduzetnika i njihovih asocijacija (privredni subjekti), u sporovima koji nastanu između privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subjekata, kao i kada je u navedenim sporovima jedna od stranaka fizičko lice ako je sa strankom u odnosu materijalnog suparničarstva (član 27. stav 1. tačka 1) i da viši sud u prvom stepenu sudi u građanskopravnom sporu ako vrednost predmeta spora omogućava izjavljivanje revizije (član 25. stav 1. tačka 7).
Prema citiranoj zakonskoj odredbi, privredni sudovi su stvarno nadležni da sude u sporovima između privrednih subjekata bez obzira na pravnu prirodu spora, što znači da kada se radi o privrednim subjektima, za stvarnu nadležnost privrednog suda dovoljno je da je ispunjen subjektivni kriterijum. Tek ukoliko se radi o sporu između privrednih subjekata i drugih pravnih lica, za stvarnu nadležnost privrednog suda neophodno je da je ispunjen i objektivni kriterijum, odnosno da se radi o sporu između ovih lica nastalom u obavljanju privredne delatnosti. U sporovima u kome su obe stranke druga pravna lica, za suđenje je stvarno nadležan sud opšte nadležnosti bez obzira na pravnu prirodu spora.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o parničnom postupku između pravnih lica, u kome tužilac ima svojstvo privrednog subjekta, a tuženi to svojstvo nema, nije ispunjen subjektivni kriterijum za zasnivanje nadležnosti privrednog suda. Konkretan spor nije nastao u obavljanju privredne delatnosti tužioca kao privrednog subjekta, već je predmet tužbenog zahteva povraćaj iznosa lokalne komunalne takse naplaćenog od tužioca po osnovu rešenja tuženog koje je kasnije poništeno u upravnom sporu, zbog čega nije ispunjen ni objektivni kriterijum za zasnivanje nadležnosti privrednog suda.
S obzirom na izloženo, Vrhovni sud je rešio nastali sukob nadležnosti kao u izreci, na osnovu člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
