Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik advokat Nikola Cvetanović iz ..., protiv tuženih Grada Pančeva, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Pančeva, „BPA-DPN“ d.o.o. Beograd, čiji je punomoćnik advokat Vladimir Bojić iz ... i Kompanije „Dunav osiguranje“ a.d.o. Beograd, radi naknade štete, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Višeg suda u Pančevu i Apelacionog suda u Beogradu, na sednici održanoj 19.12.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

Za odlučivanje o žalbi tuženog „BPA-DPN“ d.o.o. Beograd izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda Pančevu P 552/23 od 02.04.2024. godine, stvarno je nadležan Viši sud u Pančevu.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda Pančevu P 552/23 od 02.04.2024. godine, ispravljenom rešenjem od 03.06.2024. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje i obavezani su tuženi da tužilji na ime naknade nematerijalne štete solidarno isplate: na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 70.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha iznos od 50.000,00 dinara, na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog naruženosti iznos od 30.000,00 dinara, ukupno 150.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od prijema presude do konačne isplate. Stavom drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje i obavezani su tuženi da tužilji na ime naknade materijalne štete solidarno isplate iznos od 2.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 23.11.2023. godine do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje u preostalom delu preko ukupno dosuđenog iznosa od 150.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete do ukupno traženog iznosa od 280.000,00 dinara i to preko dosuđenog iznosa od 70.000,00 dinara do traženog iznosa od 120.000,00 dinara za pretrpljene fizičke bolove, preko dosuđenog iznosa od 50.000,00 dinara do traženog iznosa od 100.000,00 dinara za pretrpljeni strah, preko dosuđenog iznosa od 30.000,00 dinara do traženog iznosa od 60.000,00 dinara na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog naruženosti, sve sa zakonskom zateznom kamatom od prijema presude do isplate, kao i na ime naknade materijalne štete preko dosuđenog iznosa od 2.000,00 dinara do traženog iznosa od 5.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 23.11.2023. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezani su tuženi da tužilji solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 158.480,00 dinara.

Protiv navedene presude tuženi „BPA-DPN“ d.o.o. Beograd izjavio je žalbu te se Viši sud u Pančevu rešenjem Gž 767/24 od 17.09.2024. godine oglasio stvarno nenadležnim za odlučivanje o žalbi i predmet je ustupio Apelacionom sud u Beogradu kao stvarno nadležnom sudu.

Apelacioni sud u Beogradu nije prihvatio svoju stvarnu nadležnost, te je spise uz propratni akt Gž 5141/24 od 14.11.2024. godine prosledio Vrhovnom sudu radi rešavanja sukoba nadležnosti.

Rešavajući nastali sukob nadležnosti, na osnovu člana 32. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23) i člana 22. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...18/20), Vrhovni sud je našao da je za odlučivanje o žalbama stranaka u ovom predmetu stvarno nadležan Viši sud u Pančevu.

Odredbom člana 25. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/2023) propisano je da viši sud u drugom stepenu odlučuje o žalbi na odluke osnovnih sudova, i to na rešenja doneta u građansko-pravnom sporu; na presude u sporu male vrednosti; na odluke donete u postupku izvršenja i obezbeđenja; na rešenje doneto u vanparničnom postupku.

Odredbom člana 476. stav 2. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako tužilac do zaključenja glavne rasprave koja se vodi u skladu sa odredbama ovog Zakona o opštem parničnom postupku smanji tužbeni zahtev tako da više ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije, dalji postupak sprovešće se u skladu sa odredbama ovog Zakona o sporovima male vrednosti.

Prema stanju u spisima tužilja je tužbenim zahtevom iz tužbe potraživala da joj tuženi na ime nematerijalne štete isplate ukupan iznos od 350.000,00 dinara i na ime materijalne štete iznos od 5.500,00 dinara, ukupno 355.500,00 dinara. Tokom postupka, nakon izvršenog veštačenja, tužilja je u podnesku od 08.11.2023. godine smanjila tužbeni zahtev tražeći na ime naknade nematerijalne štete ukupan iznos od 280.000,00 dinara i na ime naknade materijalne štete iznos od 5.500,00 dinara, ukupno 285.500,00 dinara.

Imajući u vidu da je na dan smanjenja tužbenog zahteva, 08.11.2023. godine srednji kurs evra prema zvaničnom izveštaju Narodne banke Srbije iznosio 117,18 dinara, to proizlazi da je ukupna vrednost predmeta spora preračunata na taj dan u evrima iznosi 2.436,42 evra.

Imajući u vidu navedeno, u konretnom slučaju radi se o sporu male vrednosti u smislu odredbe člana 468. stav 1. ZPP, zbog čega je saglasno članu 25. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova za odlučivanje o žalbi tuženog nadležan Viši sud u Pančevu.

Na osnovu člana 22. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković