Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca Fonda za razvoj Republike Srbije, Niš, koga zastupa v.d. direktora AA, čiji je punomoćnik Aleksandar Petković, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ... Sela - ..., koga zastupa punomoćnik Vesna Stojković, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o sukobu mesne nadležnosti između Osnovnog suda u Vrbasu i Drugog osnovnog suda u Beogradu, u sednici održanoj 03.10.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

Za postupanje u ovoj pravnoj stvari, mesno je NADLEŽAN Osnovni sud u Vrbasu.

O b r a z l o ž e nj e

Tužilac, kao izvršni poverilac podneo je protiv tuženog, izvršnog dužnika, predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave - menice.

Tuženi je uložio prigovor na rešenje o izvršenju u kome nije osporio mesnu nadležnost suda. Osnovni sud u Vrbasu je doneo rešenje Ipv (Iv) 65/2018 dana 15.11.2018. godine kojim je usvojio prigovor izvršnog dužnika i stavio van snage rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Vrbasu Iiv 227/2018 od 24.08.2018. godine u delu u kome je određeno izvršenje i odredio da će se postupak nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga, ali u parničnom postupku pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu. Protiv tog rešenja sud je u pouci o pravnom leku naznačio da je dozvoljena žalba Višem sudu u Somboru u roku od osam dana. Koristeći se tako datom poukom izvršni dužnik je izjavio žalbu na rešenje Ipv (Iv) 65/2018 od 15.11.2018. godine u kojoj je istakao prigovor i mesne nenadležnosti, ali odlučujući o tako izjavljenoj žalbi Viši sud u Somboru je istu odbio i potvrdio rešenje Osnovnog suda u Somboru. Nakon toga spisi predmeta su dostavljeni Drugom osnovnom sudu u Beogradu na dalju nadležnost.

Drugi osnovni sud u Beogradu nije prihvatio mesnu nadležnost i predmet je dostavio Vrhovnom kasacionom sudu radi rešavanja sukoba nadležnosti.

Rešavajući nastali sukob nadležnosti, na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'' br. 116/08... 113/17) i člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je za postupanje u ovom predmetu mesno i stvarno nadležan Osnovni sud u Vrbasu.

Odredbom člana 65. stav 1. ZPP propisano je da ako zakonom nije određena isključiva mesna nadležnost nekog suda, stranke se mogu sporazumeti da im u prvom stepenu sudi sud koji je nadležan pod uslovom da je taj sud stvarno nadležan. Prema stavu 3. istog člana sporazum iz stava 1. ovog člana proizvodi pravno dejstvo samo ako je sastavljen u pisanom obliku i ako se odnosi na određeni spor ili više sporova koji svi proističu iz određenog pravnog posla.

U ovoj pravnoj stvari radi se o naplati potraživanja iznos od 2.139.136,28 dinara koje je dospelo za naplatu. Tužilac kao izvršni poverilac je podneo predlog za izvršenje Osnovnom sudu u Vrbasu. Potraživanje tužioca prema tuženom potiče po osnovu nevraćenog iznosa uzetog po ugovoru o dugoročnom kreditu broj .., od 18.09.2008. godine. Članom 7. naznačenog ugovora predviđeno je da u slučaju spora po ovom ugovoru, ugovora se nadležnost Trgovinskog suda u Beogradu.

Rukovodeći se time, Osnovni sud u Vrbasu, iako tužilac kao izvršni poverilac nije istakao prigovor mesne nenadležnosti, odlučuje da nije nadležan za postupanje po naznačenom predmetu i spise predmeta dostavlja Drugom osnovnom sudu u Beogradu.

Prema članu 19. stav 4. ZPP predviđeno je da tuženi može da istakne prigovor mesne nenadležnosti najkasnije na pripremnom ročištu odnosno na prvom ročištu za glavnu raspravu ako se pripremno ročište ne održava, a pre upuštanja u raspravljanje, o čemu sud mora da odluči u roku od osam dana od dana izjavljivanja prigovora.

Znači, mogućnost isticanja prigovora o mesnoj nenadležnosti nakon podnošenja tužbe nije ustanovljena u korist tužioca, već u korist tuženog, pa obzirom da je tužilac opredelio nadležnost Osnovnog suda u Vrbasu za postupanje u ovoj pravnoj stvari, proizilazi da se isti nije hteo koristiti ugovornom odredbom iz člana 7. naznačenog ugovora o dugoročnom kreditu. Osim toga, prema naznačenom članu ugovorena je nadležnost trgovinskog suda u Beogradu, a koji sud u ovoj pravnoj stvari ne bi bio stvarno nadležan.

Stoji činjenica da je Viši sud u Somboru u rešenju Gž 1660/18 od 12. marta 2019. godine prilikom odlučivanja o žalbi izvršnog dužnika na rešenje Osnovnog suda u Vrbasu Ipv. Iv 65/2018 (Iiv 227/18) od 15.11.2018. godine u obrazloženju svog rešenja konstatovao da su neosnovani navodi izvršnog dužnika gde se pobija prvostepeno rešenje iz stava 2, a vezano za dostavljanje spisa predmeta odeljenju Drugog osnovnog suda u Beogradu kao mesno nadležnom, ali ta konstatacija ne proizvodi pravno dejstvo iz razloga što Viši sud u Somboru nije bio nadležan da odlučuje o sukobu mesne nadležnosti dva suda kada se jedan sud ne nalazi na teritoriji koju pokriva Viši sud u Somboru. Shodno odredbi člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku, o sukobu nadležnosti između sudova razne vrste rešava Vrhovni kasacioni sud.

Imajući u vidu sve napred izneto, primenom člana 22. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić